Opis iskustva:

Bilo mi je 4 godine. Kako se sećam bilo je leto ili jesen. Imao sam teškoća u disanju i uveče su me roditelji odveli u hitnu pomoć. To nije bilo neobično; išao sam u bolnicu prosečno bar jednom svake dve nedelje. Jednom prilikom se jasno sećam da sam čuo doktora kako savetuje moje roditelje da prestanu da brinu o meni i puste da umrem, govoreći da nisam vredan negovanja zbog ekstremnosti moje astme i da ću umreti do 9-te godine.

Kako god, ležao sam na stolu za ispitivanje, moji roditelji su bili levo od mene. Vrata sobe su bila zatvorena i imao sam jake bolove. Svaki udah sam osećao kao goruće rezanje koje mi kida pluća i grlo. Ne sećam se trenutka, prestao sam da dišem; samo, sav bol je prestao i našao sam se na prostranom mestu.

Vazduh, ako to mogu tako nazvati je bio ispunjen nezemaljskim belim svetlom. Izgledalo je da se to mesto prostire u celu večnost. Sećam se bića od svetlosti, Boga, kako stoji kraj mene. Nazirao se iznad mene kao veliki stub snage, a opet zračio je samo toplinu i ljubav. Njegove prve reči koje mi je poslao su me šokirale, 'Bobi, žao mi je zbog bola koji će ti ovaj susret prouzrokovati. Kada sam stvorio Univerzum, postavio sam pravila i ograničenja. Svaki put kada dođeš ovde, to te promeni, jer si ovde po drugi put. Upamtićeš više nego što bi trebalo, i to će ti doneti više bola nego što možeš da zamisliš. Patićeš kako još niko u tvojoj porodici nikad nije, i ja to ne mogu da promenim.' Kako su te reči izgovorene, ako bi to tako mogli reći, video sam trenutke mog života i osetio ponos, ljubav, radost i tugu, kako se sve izliva u mene. Svaka slika je bila o meni, ali sa tačke gledišta bića koje stoji sa mnom i posmatra.

Sećam se da se razgovor odvijao u beskraj, ali u stvarnosti trajao je samo minut - dva najviše. Sećam se belog svetla koje je izgledalo da pulsira i razumevanja da je to nekav Božiji produžetak. Ono je skladištilo sve trenutke iz života. Dozvoljavalo je smrtnicima da ih iskuse. Ako bih to nekako označio, nazvao bih to Knjigom sudbine, koja sadrži sve što je bilo, jeste i biće.

Nekako sam osetio svetlo iz te tvari i Bog se spojio da postane jedno sa mnom. Video sam moj život, svih 128 godina. Video sam smrt moje majke, i sebe kako nisam u stanju da učinim ništa u vezi toga jer sam se odselio. Video sam moju sestru kako se bori sa depresijom i kako se pogoršava usled silovanja koje je doživela u njenim srednjim dvadesetim. Video sam da mi je otac umro nekoliko godina posle majke. Video sam dom koji ću sagraditi za moju porodicu, u mestu na drugom kraju zemlje. Taj dom je bio daleko od moje kuće. Takođe sam video poslednje trenutke mog smrtnog života. Bio sam u krevetu, ne znam gde, moja deca i unuci su bili tu sa mnom. Sećam se da sam mislio 'Konačno je obavljeno.' Sećam se da sam osetio užasan talas tuge kako me razdire kad sam pomislio na moju ćerku koja je umrla pre mene, i onda se sećam da sam mislio na moju ženu. (Imajte na umu da mi je bilo 4 godine dok sam osećao životna iskustva jednog 128 godina starog čoveka). Setio sam se noći kada smo se venčali, soba je bila slabo osvetljena i ona je stajala ispred mene i skidala odeću. Sećam se da sam video sivu pletenicu u njenoj kosi i onda sećajući se tog trenutka, shvatio da sam u tom trenutku bio ponovo rođen i sve je imalo smisla. Onda sam shvatio da ću biti u stanju da vidim nju i moju ćerku ponovo, i predao se smrti konačno.

To nije bio kraj jer, bile su mi pokazane konsekvence mog života, hiljade ljudi sa kojima sam uzajamno delovao i osetio šta su oni osećali za mene, video njihov život i kako sam uticao na njih. Zatim sam video konsekvence mog života i uticaj mog delanja. Video sam ljude kako čitaju moje knjige, uče decu lekcijama kojima sam ih ja naučio.

Sećam se kako sam se probudio zbunjen i pokušavao da se nosim sa svim. Dugo vremena posle toga pokušavao sam da se izborim sa tim što sam video, svaki put kad bi se moja majka razbolela pitao sam se da li je to trenutak kada će umreti. Uvek sam se trudio da budem jak, i vremenom počeo da krivim sebe za smrt moje majke koja će doći, i silovanje sestre. Nisam mogao da se nosim sa stvarima koje sam iskusio i trebalo je da prođe skoro 29 godina pre nego što sam prestao da krivim sebe i da prihvatim da ja nemam nikakve veze sa tim stvarima.

U vreme kada ovo pišem, moja sestra je silovana pre godinu dana, zatrudnela je i imala abortus. Moja majka ima Alchajmera u 7-om stadijumu demencije, i ne očekuje se da poživi duže od godinu dana. Ušla je u poslednji stadijum istovremeno kada sam potpisao za 'Poučavajte Ameriku' i završio na drugom kraju zemlje. Moj otac se priprema za smrt moje majke i radi na nalaženju svog večnog doma, pre nego što dođe red i na njega da umre. U vezi sa mnom, ja predajem već 14 godina i radio sam sa blizu 10.000 dece. Takođe sam počeo da pišem knjigu i povremeno članke. Živim na drugom kraju zemlje i počeo sam da razmišljam o izlascima sa devojkama.

Da li je vreme izgledalo da se ubrzalo ili usporilo? Sve je izgledalo kao da se dešava odjednom; ili da je vreme stalo ili izgubilo značenje. Za vreme minut ili dva iskusio sam 128 godina života, a potom hiljade godina života drugih ljudi.

Molimo uporedite vaše viđenje tokom iskustva sa vašim svakodnevnim viđenjem koje ste imali neposredno pre iskustva. Rođen sam potpuno slep, i kada sam imao 4 godine mogao sam da vidim oko 30 santimetara ispred sebe a sve dalje je bilo nejasno, tokom iskustva, sve sam mogao jasno da vidim.

Da li vam je iznenada izgledalo da sve razumete? Sve o univerzumu. Video sam niti koje sve spajaju i primetio obrasce o kojima nisam ni razmišljao.

Da li je vaše iskustvo sadržalo elemente koji su u skladu sa vašim zemaljskim verovanjima? Video sam Boga. Bog nije mario da li se molim ili idem u crkvu. Bog je samo želeo međusobnu povezanost i želeo je da budem srećan i da spoznam ljubav.

Da li ste imali promene u vašim vrednostima i verovanjima zbog vašeg iskustva? Da. Osećam se više usklađenim sa postojanjem i ne fokusiram se tako mnogo na ono što radim, već šta će biti konsekvence. Nagnalo me je da preduzmem dug pogled koji traje hiljadu godina.

Da li vam se čini da ste sreli mistično biće ili prisustvo, ili čuli nedefinisan glas? Susreo sam se sa određenim bićem, ili glasom jasno mističnog ili nezemaljskog porekla. Humanoidni oblik čistog, belog svetla. Onog momenta kad sam ga video znao sam da je to Bog.

Tokom vašeg iskustva, da li ste stekli informaciju o sveopštoj povezanosti ili jedinstvu? Da. Iskusio sam povezanost sa svim stvarima simultano i video aspekte Božijeg dizajna.

Tokom iskustva, da li ste stekli posebno znanje ili informaciju o vašoj svrsi? Da. Video sam šta čovečanstvo postaje, i moj udeo u pomaganju da se to desi. Reći ću samo da nećemo izumreti, ni ubiti, ili uništiti sebe. To me još uvek prepada i ispunjava radošću, ljubavlju i zadovoljstvom. Kao vrsta mi još nismo spremni za to saznanje i poneću ga u grob.

Da li verujete u život posle smrti posle vašeg iskustva? Nekakav život posle smrti definitivno postoji. Da, sećam se da sam znao da to nije kraj života, samo veći korak; ali šta to znači ne mogu reći niti zaista mogu početi da razumem.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli informacije o životnim teškoćama, izazovima i mukama?Da. Kad mi je bilo 4 godine video sam da umiru svi koje sam voleo i za koje sam brinuo, i onda sam video, uprkos tom bolu, da to neće biti kraj svega, samo deo veće celine. Trebalo je skoro 30 godina, dok nisam mogao da se suočim sa tim, i da ne krivim sebe za stvari koje sam video da će se desiti.

Tokom iskustva da li ste dobili informaciju o ljubavi? Da. Sećam se da Bog želi da budemo srećni i da nas ne osuđuje. Sećam se da mi je ljubav dala snagu da istrajem i da rastem.

Koje su životne promene nastale u vašem životu posle vašeg iskustva? Velike promene u mom životu. Pre sam obično bio razapet u pokušavanju da doživim sve što mogu pre sledećeg odlaska u bolnicu, posle iskustva sam bio prestravljen doživljavanjem životnih iskusustava koja su nekako vodila ka ostvarenju događaja koje sam video. Naučio sam sve što sam mogao nadajući se da sprečim te stvari, samo da bih došao do toga da vidim da u potpunosti ne uspevam, razmatrao bi da li je život vredno živeti i počeo da pokušavam da nađem saradnju sa Bogom.

Ima li neki ili više delova vašeg iskustva koji su posebno značajni i važni za vas? Viđenje konsekvenci mog života jedina je stvar koja me sprečila da izvršim samoubistvo kada sam shvatio koliko bola sam iskusio znajući da će to proći. Kada sam prestao da se borim protiv onoga što sam video, počeo sam više da se fokusiram na življenje mog života i osećao sam se spokojnije nego pre.

Šta verujete o stvarnosti vašeg iskustva sada? Iskustvo je bilo definitivno stvarno. Za 20 godina ja sam prošao od mržnje prema Bogu do pokušavanja da se potčinim uslovima njegove kreacije. Pošto sam učinio sve što sam mogao da odbacim ono što sam video, i doživeo potpuni neuspeh, odlučio sam da nađem radost u mom životu i da se fokusiram na dobro, uživajući u svakom momentu, ili bar pokušavajući to.

Da li se u nekom trenutku u vašem životu desilo nešto što je bilo u iskustvu? Da. Sve što sam video do ovog momenta se desilo, pokušao sam svim srcem i dušom da sprečim te stvari, ali nije vredelo.