Opis iskustva:

Bio je 11. Februar 1996 god.

Imala sam postporođajnu preeklamsiju pošto sam prethodnog dana rodila najmlađeg sina.

Sina sam rodila normalno i porođaj je trajao sat i petnaest minuta, kako doktori nisu mogli da me seku i urade carski rez čak i uz opasnost od grčeva, jer je rizik da iskrvarim na smrt usled nedostatka trombocita bilo veliki, a moja preeklamsija je nestala posle porođaja. Moj sin (moje deseto dete) je srećom bio zdrav i dobro posle porođaja (živ je i još raste, uskoro će napuniti 17 godina). Ja sam krvarila iz nosa, usta i očiju, pošto sam imala nedostatak belih krvnih zrnaca u krvi, bili su pogođeni preeklamsijom. Osoblje i dežurni lekar dolazili su svakog sata da uzmu uzorke krvi. Primila sam intravenozno trombocite u ruku, i još neke lekove kojih se ne sećam. Znam da sam bila vrlo bolesna. Dežurni lekar je dolazio svakog sata da me pregleda, i uzorci krvi su uzimani svakog sata ceo dan i noć. Srećom bila sam sa mojim tek rođenim sinom i bila sam srećna: Takođe, mogla sam da ga dojim. Negde tokom večeri 11. Februara, sedela sam u krevetu i jastuci su mi podupirali leđa, kako sam tek podojila sina i stavila ga nazad u kolevku. Osetila sam se jako slabo i bolesno, takođe sam se osećala zbunjeno i osetila vrtoglavicu. Znala sam ako legnem da ću umreti, primila sam to saznanje na miran način, bez drame samo sam to primetila. Osećajući se jako umorno i iscrpljeno, pokušala sam sve što sam mogla da ostanem da sedim, ali to nije moglo da potraje, i legla sam u krevet. Onda sam umrla, u tišini i mirno, osećajući i posmatrajući kako sam iskliznula iz mog tela pozadi glave, odmah sam odlebdela kroz vazduh pod tavanicu bolničke sobe u kojoj sam bila, dok je moje telo još bilo u krevetu, a moj sin spavao pored u njegovoj kolevci.

Umrla sam - i odlebdela polako i mirno izvan svog tela, kao da je to najprirodnija stvar na svetu. Pošto sam lebdela pod tavanicom, napustila sam sobu, ostavljajući za sobom moje telo, bolničku sobu i bolnicu gde sam ležala sa mojim novorođenim sinom.

Po napuštanju bolnice dospela sam u neku prijatnu, vrlo utešnu i udobnu tamu. Osećala sam se jako lepo, prijatno i voljeno.

Onda sam videla vrlo udaljenu svetlost, i ona se približavala sve više i više dok me je prijatna i puna ljubavi tama gurala prema svetlu, i onda sam bila okružena tom nezemaljskom punom ljubavi, jako lepom blistavom svetlošću. U toj neodoljivoj blistavoj punoj ljubavi svetlosti, srela sam lepo sjajno, puno ljubavi biće. Bilo je kao da ga poznajem (to je bio očigledno on), znala sam tada da ga poznajem, i osećala sam se potpuno zadovoljno i srećno. Njegovo prisustvo puno ljubavi me je potpuno okružilo, i zajedno smo prošli na način pun ljubavi kroz moj život i sve što sam iskusila, bez ikakve osude. Posmatrao je, i sva uključena osećanja tokom života su ispitana. Sve je bilo i osećalo se dobrim pregledati sa njim. Dok sam posmatrala nešto posebno dobro, prišao je moj dobar prijatelj, to svetlo biće, sa nekom vrstom radosne provale svetla i poruka punih ljubavi o tome šta sam dobro učinila u tom momentu koji je posmatran.

Komunicirali smo upotrebom naših misli i uma.

Bilo je mnogo osmeha i sreće u vezi sa pregledom mog života, mada moj život je sve drugo samo nije bio lak. Bio je težak sa mnogo suza, izdaja, usamljenosti, zlostavljanja i drugog, ali takođe i mnogo radosti sa mojim babom i dedom i dobrim drugovima iz detinjstva, i kasnije sa mojom decom.

Sve situacije su bile ispitane, i sve dobro je bilo istaknuto i pokazano. Mogla sam to da vidim sa njim; istrpim sve to ne osetivši ni jednu negativnu emociju tokom toga, što je čudno kad posmislim o tom posle. Tamo u mom iskustvu blizu smrti, to me nije čudilo, gotovo ništa me nije čudilo niti sam dovodila u pitanje tokom iskustva blizu smrti. Samo mnogo kasnije, kada sam razmišljala ponovo, čudila sam se zbog nekih od tih iskustava koja sam tada imala.

Rečeno mi je šta je bilo posebno dobro, i to je takođe uključivalo iskustva gde sam delovala sa mojim srcem, ne mešajući u to ni jednu određenu misao, to je stvarno podvučeno.

Na taj način, saznala sam šta je posebno dobro.

Biti i delovati sa ljubavlju iz srca.

Biti veseo i biti što je više moguće dobar i čist u srcu prema drugima.

Ne lagati, već se osloniti na sebe i voditi računa o sebi.

Biti iskren prema sebi i sopstvenim vrednostima.

Praštati bez hvatanja za negativne postupake drugih, pustiti i oprostiti.

Ostati radostan.

Biti u sadašnjosti što je više moguće.

Da negujem sebe.

Da budem sebi najbolji prijatelj.

Biti dobar prijatelj drugima, i takođe pamtiti da mi svi imamo sopstveni put, da učimo i radimo na prihvatanju toga.

Da se ne prepuštamo teškim mislima pred problemima, već da ih napustimo kada je teško, i ponovo se obratimo izazovima i problemima kada imamo snage da ih prevaziđemo.

Da oprostimo sebi i da ne pritiskamo sebe previše, da bolje osetimo sebe i da ne prelazimo vlastite granice i vrednosti.

Da budemo dobri i poštujemo SVE živo.

Naučila sam da je smrt, da je umreti tako zapanjujuće lepo i puno radosti i ljubavi.

Sve vreme sam se osećala sasvim budnom i svesnom, bila sam jako radoznala i pažljivo sam posmatrala, a moja svesnost je bila nezemaljska, mnogo šira nego što je ovde u životu. Mogla sam da vidim 360 stepeni oko sebe, mogla sam da se usredsredim na šta god sam htela i to bi se približilo bez ikakavih problema, čak i bez razmišljanja o tome. Mogla sam da gledam gore dole, ispred i za mene sve istovremeno.

Osećala sam se svežije i sa više energije nego ikad, mnogo više nego u životu.

Imala sam osećaj da mogu sve da uradim, ne da sam razmišljala o tome, već nisam imala nikakvih problema, i nikad nisam spekulisala o bilo čemu negativnom. Bila sam puna energije, radosna i radoznala. Tamo sam bila u trenutku sadašnjosti, potpuno u sadašnjosti. Nisam osećala nikakv bol ili mu nisam posvetila ni jednu misao.

Istovremeno sam išla kroz retrospektivu života, sa svim osećanjima i iskustvima, zajedno sa tim punim života i ljubavi bićem koje sam tako dobro znala, ne znajući otkuda, drugačije od toga, to mora da je bilo kad sam bila u životu posle smrti, kad sam bila fizički mrtva.

Bila sam cela i potpuno zaštićena.

Sve je bilo jasnije i mogla sam da se usredsredim na to kad poželim, boje su bile jasnije i življe. Moj vidokrug je bio skroz naokolo. Bilo je tako lepo i sve boje su bile nezemaljski lepe. Bila sam jako srećna i smirena tokom celog mog iskustva blizu smrti.

U životu mi je sluh bio sve slabiji. Toga nije bilo u smrti, i mogla sam da čujem mnogo bolje nego ikada u mom životu. Nisam imala problema sa sluhom; zvukovi su bili lepi i melodični. Konverzacija koju sam imala sa drugima se nije odvijala zvukom već pre telepatski. Bila sam potpuno ispunjena emocijama, kao što su velika radost, duboka, duboka ljubav, prijatnost; zahvalnost; sloboda; osećajem da je "SVE kako treba da bude"; Sve je dobro...

Saznala sam od mog svetlećeg bića, mog voljenog prijatelja, da sam samo u poseti tu na drugoj strani smrti, i da treba ponovo da se vratim životu. Nisam primila tu poruku, i nisam obratila pažnju na nju, jer sam bila okupirana svim ostalim što se zbivalo, sve što sam saznavala, svime što se dešavalo, i svom ljubavlju i radošću koju sam osećala.

Rečeno mi je da ću se kasnije razvesti od mog muža, jer nismo mogli zajedno da nastavimo, moj dosadašnji muž i ja. Da oboje imamo nešto drugo da radimo i da treba na to da gledam kao na radosnu stvar za mene, da će mi to pružiti radost i više slobode kad se razvedem, ali da se to neće odmah desiti. Da treba da oprostim mom tadašnjem suprugu i zbog njegovih postupaka i stava. Da treba da nastavim sa radošću i zahvalnošću sa mojim životom posle, čak i ako će me on duboko povrediti, jer to je potrebno da bih ga pustila da ode.

Takođe mi je rečeno da ću imati mnogo divnih iskustava posle toga, da ću početi da pišem i objavljujem knjige o temama za koje još ne znam. Takođe mi je rečeno da ću od tada raditi sa nečim potpuno drugačijim no što sam radila do tada, steći ću potpuno drugačije ciljeve u budućnosti u poređenju sa sadašnjim. Da treba da vodim računa o sebi i svom zdravlju, da se dobro odnosim prema mom telu, i ako budem takva biću u stanju da ostvarim te ciljeve koje sam sebi postavila pre nego što sam stupila u ovaj život, i da će mi ostvarenje tih ciljeva pružiti mnogo sreće. Da, takođe pretstoje i veliki izazovi, koje sam postavila sebi da prevaziđem u ovom životu, i da treba da radim na tome da ne dozvolim da me sputaju, već pre da ih prekoračim i sa radošću, i da oprostim sebi ako ne napredujem onako brzo kako bih želela. To će mi dati veliku mudrost, razumevanje i smirenost uma da radim sa tim problemima.

Treba da se setim da tražim pomoć, jer ću je dobiti, i vrlo je važno da znam da će za to trebati vremena, to je rečeno sa smehom.

Kada se rastužim, treba da se setim i naučim da se koncentrišem na radost, da se setim svega dobrog što se desilo u mom životu, da će to zacliti moje emocionalne rane. Srešću mnogo prijatnih ljudi, dobrih prijatelja i duša, tako da treba da gledam napred ka tome.

Da ću mnogo kasnije naći ljubav, i da će to biti poslastica u životu koji imam, za oboje, i onda je sledilo mnogo smeha na saosećajan način. Tada mi je pokazano i kako on izgleda, onaj koji će biti moja velika ljubav u budućnosti, tako da ga prepoznam tog dana u budućnosti kada ga budem srela. Razlog što mi je ovo rečeno je da mi da dovoljno mira kako bih radila na sebi, i na životu kakav želim da imam, kada znam da će se jednog dana u budućnosti ostvariti ljubav.

Posle pregleda moje prošlosti i budućnosti, posetila sam jako lep i živ pejsaž, gde sam imala iskustvo šetnje i razgovora sa mojim energičnim svetlećim prijateljem. Sve boje su bile tako lepe i žive, kao da je sve bilo živo i da bruji.

Ovde sam došla na predivno mesto, tu su mi prišle neke duše, prepoznala sam neke od njih, one koje sam znala u sadašnjem životu. Moji babe i dede, svih četvoro koje sam tako mnogo volela u životu, takođe su bili tu, osmehivali su se i bili potpuno srećni, Mnogo su me grlili i dali puno ljubavi, i rekli su mi da im je zabavno i da su dobro, i da rade ono što najviše žele. Takođe sam srela nekoliko prijatelja koji su preminuli, i oni su došli da me pozdrave. Svi oni su mi rekli da treba da se vratim nazad, i da još nije moje vreme.

Svi su bili tako zdravi i nasmejani, i oni koji su bili stari, izgledali su bar 20 godina mlađi.

Osećala sam se jakom, i onda sam bila potpuno sigurna da postoji smisao za sve veliko što nam se dešava u našim životima, uključujući i sve što sam iskusila u mom iskustvu blizu smrti, postoji smisao u životima koje imamo.

Onda sam srela grupu ljudi, koje nisam znala u ovom životu, ali kada sam ih videla, odmah sam znala da ih poznajem duboko u duši, to su bili oni koje znam najbolje i za koje sam najviše marila, to su bile one duše s kojima sam se osećala najviše povezana u celom univerzumu!!! Bila sam potpuno ispunjena srećom pri zajedničkom susretu, tako mnogo da sam osećala kao da plačem od radosti i iznenađenja. Pri tome sam se mnogo čudila kako sam živela moje 42 godine, nisam ih se setila ni u jednom trenutku, njih od svih... Bilo je neodoljivo i neopisivo čudesno sresti se sa njima.

Sada kada gledam na to, mogu da vidim da to nije sve ili samo deo onog što se dešavalo u životu posle smrti što sam videla tamo. Ono što sam videla i iskusila je bilo posebno priređeno za mene i meni, kada sam bila u poseti.

U isto vreme bila sam tako obavijena iskustvom tog iskustva blizu smrti, da nisam razmišljala ko sam bila ili odakle dolazim, niti sam se brinula o tome.

Niti sam pomišljala da se vratim nazad. Samo sam želela da budem baš tamo gde sam bila i što sam doživljavala, to je potpuno zaokupilo moju pažnju.

Iznenada je ispred mene stao mlad čovek, i takođe sam znala da je on maj novorođeni sin. Gledao me je prodorno netremice a onda se prolomio glas, njegov glas na tom mestu: "Mama, obećala si da mi budeš majka u ovom životu! Inače ne bih bio ovde!" Onda sam odmah gurnuta nazad u moje telo ogromnom brzinom, trebalo je samo delić sekunde da se vratim, a povratak u telo je neverovatno bolan...

Kada sam napuštala bolnicu, dežurni lekar mi je rekao da sam bila pacijent koji je bio najduže "otsutan" i potom se opet vratio. Rekao je da nisu mogli mnogo da učine u toj situaciji, osim da mi daju mnogo trombocita, posmatraju i mole se Bogu...

Da li ste videli ili čuli nešto u vezi ljudi ili događaja tokom vašeg iskustva što se može kasnije proveriti? Da. Da sam samo u poseti drugoj strani i da moram ponovo da se vratim. Nisam primila tu poruku, i nisam obratila pažnju na nju, jer sam bila okupirana svim ostalim što se zbivalo, sve što sam saznavala, svime što se dešavalo, i svom ljubavlju i radošću koju sam osećala.

Rečeno mi je da ću se kasnije razvesti, jer ja i moj suprug ne možemo da idemo istim putem više. Da nam je oboma potrebno da radimo nešto drugo, i da to treba da vidim kao radosnu stvar, jer će mi pružiti mnogo radosti i slobode kad se razvedem, ali to se još neće desiti. Treba da oprostim mom tadašenjem suprugu, njegovim postupcima i stavu. Treba sa radošću i zahvalnošću da nastavim sa životom posle toga, iako će me on duboko povrediti, jer to je ono što mi je potrebno da bih ga pustila da ode. Da ću potom iskusiti mnoge divne stvari i početi da pišem i objavljujem knjige o temama za koje još ne znam. Da ću raditi sa nečim potpuno različitim od onog što trenutno radim. Da ću imati drugačije vizije i ciljeve o svojoj budućnosti nego što sam ih imala tada. Da treba da vodim računa o sebi i svom zdravlju, da budem dobra prema svom telu, ako to budem postići ću moj cilj koji sam postavila pre nego što sam rođena u ovaj život, i doneće mi mnogo radosti i zadovoljstva da to uradim. Da će biti nekih velikih izazova, koje sam postavila sebi da obavim u ovom životu, i treba da radim na tome da me oni ne sputaju. Da pokušam da ih prihvatim lagano i sa radošću. Da oprostim sebi, čak i ako to ne bude išlo brzo kao što bih želela. Da treba da tražim pomoć, jer ću je dobiti, i da naučim da prihvatim da za to treba vremena, što je rečeno sa smehom.

Kada sam tužna tada treba da se setim i naučim da se fokusiram na radost, da se setim svih dobrih stvari koje su mi se desile u životu, da će to izlečiti moje emocionalne rane. Srešću mnoge prijatne ljude, dobre prijatelje i duše, tako da treba da gledam ka tome.

Da ću mnogo kasnije naći ljubav, i da će to biti poslastica u životu koji imam, za oboje, i onda je sledilo mnogo smeha na saosećajan način. Tada mi je pokazano i kako on izgleda, onaj koji će biti moja velika ljubav u budućnosti, tako da ga prepoznam tog dana u budućnosti kada ga budem srela. Razlog što mi je ovo rečeno je da mi da dovoljno mira kako bih radila na sebi, i na životu kakav želim da imam, kada znam da će se jednog dana u budućnosti ostvariti ljubav.

Iskusila sam većinu od toga što mi je rečeno o mojoj budućnosti. I dobro sam na svom putu sa tim, takođe i onim što nisam razumela u vreme kad mi je bilo rečeno. Mada još nisam srela svoju ljubav, ali ona će doći. Srešću ga iznenada, i znam kako on izgleda...

Takođe nekoliko mesta i kuća u kojima sam živela otada, mogla sam da prepoznam kad sam ih videla, jer su mi bili pokazani u mom iskustvu blizu smrti.

Da li su se vaša religiozna uverenja/praksa promenili, posebno kao rezultat vašeg iskustva? Da. Pre mog IBS-a bila sam jako politički aktivna na levom krilu Danske politike, i nisam mnogo razmišljala o religioznim stvarima. Znala sam da se život ne završava sa smrću ali nisam više razmišljala o tome. Bila sam zaposlena politikom, radom i majka devetoro dece imala sam dovoljno stvari o kojima da brinem, i da obezbedim dobar život mojoj deci.

Sada znam da postoji život posle smrti. Znam da ne postoji pakao osim onog koji sami stvorimo. Znam da najvažnija stvar jeste ljubav među ljudima i svim bićima. Znam da smo ovde da učimo i ogledamo jedni u drugima. Znam da dobijam onoliko pomoći sa druge strane koliko sam u stanju da primim, od onih sa kojima sam najviše povezana u ljubavi.

Znam da me oni koji su umrli ponekad posećuju i prate u onome što proživljavam u svom životu.

Znam da sam zadala sebi nešto dobro, što ću postići u ovom životu.

Znam da su me sva moja deca izabrala kao majku, s ljubavlju.

Znam da sam voljena.

Znam da sam ovde u ovom životu između ostalog, da naučim da volim sebe.

Znam da postoji smisao u svemu, zašto smo ovde.

Ima li još nešto što bi želeli da dodate u vezi iskustva? Sada sam jako zahvalna za iskustvo blizu smrti koje sam imala, jer me promenilo u mnogo srećnije i svesnije ljudsko biće. Imam nove vrednosti, mnogo sam zahvalna za znanje koje sada imam. To je veliki dar meni da znam sve to o smrti i svim voljenim dušama na drugoj strani, koje žele najbolje za mene, moju porodicu i sve druge koji žive na ovoj Zemlji. Počastvovana sam da sam iskusila tu natprirodnu čudesnu ljubav i radost koji postoje.

Jako sam srećna da imam taj dar da se sećam mnogo mnogo sopstvenih prošlih života, užasnih, zabavnih, čudnih, ozbiljnih i iskustava punih ljubavi. Sada sve vidim sa širom perspektivom. Znam da postoji značenje u svemu što sam iskusila, i da sam imala veliki uticaj na to što sam iskusila u svim mojim prošlim životima, i u sadašnjem životu. Veliki je dar znati i iskusiti sve to, i imati razumevanje celine, koje sam stekla u mom iskustvu blizu smrti i posebne sposobnosti koje sam dobila posle mog iskustva, da se setim prošlih života i nekih mojih među života.

Sada mi je mnogo jasnije moje detinjstvo i život, i mogu to da vidim iz šire perspektive. To mi dozvoljava da znam da postoji velika ljubav koja natkriljuje. Dozvoljava mi da znam moje najbolje duševne prijatelje koji me čekaju na drugoj strani, i da mi pomažu koliko god mogu, kada se setim da zatražim pomoć, a daleko je od toga da se uvek setim :-)