Opis iskustva:

Na parkingu lokalnog bara dok sam se pela na zadnje sedište motora mog dečka neki posetilac mi je rekao: "Ne sedaj na taj motorcikl" i to je zadnje čega se sećam pre nego što sam se probudila u krevetu mojih roditelja nesposobna da se pomeram ni povraćam, dok sam čula vrištanje mog dečka da neko pozove hitnu pomoć. Imali smo sudar kako mi je rečeno, prvo nisam davala znake a potpm sam ustala, odbila medicinsku pomoć i otišla sa mojim roditeljima koji su bili pozvani na mesto nesreće.

Ne sećam se sudara ni kako sam dospela u kuću mojih roditelja ali sećam se sledećeg.

Bila sam sa mojom biološkom majkom koja je umrla dvanest godina ranije i neizbrojnim drugima koji su me voleli i bili jako srećni da me vide i ja njih. Osetila sam koliko brinu o meni i počela sam da se pitam zašto toliko brinu i tada mi je rečeno zato da bi bila bezbedna i da ja uskoro moram da odem, i oh, ja tako nisam želela da idem jer sam osećala snažnu opštu ljubav, zadovoljstvo, osećaj da sam kod Kuće! Bila sam okružena snažnim izvorom energije i sama sam bila izvor pozitivne energije i bila sam zainteresovana i malo zbunjena zašto ne mogu da ostanem sa njima.

Onda sam se probudila, u bolovima i jako jako tužna. Pitam se kako sam mogla da ustanem, hodam i pričam sa povredama koje sam imala a uopšte se toga ne sećam?

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univerzalnog reda i/ili svrhe? Da, mi smo energija i važno je da ostanemo pozitivni i da delamo sa Ljubavlju.