Opis iskustva:

1973. god. kada mi je bilo 20 godina, imala sam ozbiljnu saobraćajnu nesreću. Bila sam u krčmi i pila sa prijateljima što je bila moja uobičajna navika vikendom u tom periodu mog života. Moj dobar prijatelj je insistirao da me odveze kući, ali iz nekog razloga, donela sam odluku koja menja život, da me kući odveze jedan poznanik Denis, koga sam poznavala preko jednog mog drugog bliskog prijatelja.

Ovo su stvari koje sam znala o Denisu:

Išao je u istu školu kao i ja od kako pamtim.

Bio je dobar, tih mladić.

Voleo je svoj sportski auto.

Voleo je svoju devojku sa kojom je nedavno raskinuo.

Od trenutka kako sam ušla u auto sa Denisom, počeo je da govori o devojci koju je tako očajnički voleo, mogla sam da razumem njegovo stanje jer sam nedavno raskinula lošu vezu za koju sam još emocionalno bila vezana. Toga se sećam od tih pet minuta pre sudara. Bilo mi je jako žao Denisa kada je počeo da plače.

Prošli smo kroz raskrsnicu u kojoj je trebalo da skrenemo. Dok je motor brujao a zatim urlao, sećam se da sam razmišljala koliko mora da je potišten.

Sledeće što sam shvatila je da sam u praznini - krećem se kroz prostor - bila sam gurana i vučena istovremeno. Kretala sam se tako neverovatnom brzinom da sam mogla osetiti trenje na telu. To nije bilo telo na koje sam navikla. Ali to je bila neka vrsta tela - neka materija? - ili možda neka energija?

Brzina se stalno povećavala. Ne znam koliko dugo sam putovala jer vreme više nije bilo važno. Bila sam svesna da sam upravljana prema nečemu važnom. U daljini je bilo svetlo.

Pre dolaska do svetla stigla sam na neku zaravan. Tu su bili ljudi od svetla, providni, u dugim lelujavim odorama, ili to možda nije bila odeća već njihova "tela".

Znala sam da su ta bića moji pretci, ljudi koje NISAM upoznala tokom života ali su bili ništa manje povezani samnom. Svi su se osmehivali i bili srećni što me vide, kao da su me očekivali. Bilo im je drago što sam tu i što mogu da mi kažu tajnu koju oni svi znaju.

Jedna od njih istupila je napred da me pozdravi. Rekla je da ima nešto da mi kaže. Ne sećam se reči koje je izgovorila, više misli. Ali sećam se da je izgovorila jednu reč. To je bila prosta, jednosložna reč od dva slova kao "ib" ili "er" - reč koju nikad pre nisam čula. Pitala sam se kako može da postoji takva reč - tako jednostavna, koju čovek nije otkrio - od samo dva slova.

U trenutku kada je ona izgovorila tu reč, znala sam razlog za sve. To je bilo kao da sam povezana sa svim drugim bićima - onima koje sam videla na zaravni - onima koje nisam videla već su bila negde daleko na mestu gde još nisam bila, blizu svetla - i onim koje sam ostavila iza, na zemlji. Svako. Sve.

Pogledala sam nazad preko mog ramena sa zaravni i mogla sam da vidim sve. Razumela sam razlog za sve. Imala sam celokupno znanje. Okrenula sam se nazad da pogledam onu koja me je pozdravila, a ona mi se još uvek osmehivala. Videla sam sve koji stoje iza nje i osetila čuđenje i strahopoštovanje koje se ne može opisati. Oni su se svi osmehivali i klimali glavom. Bili su srećni što ja razumem. Osetila sam uzbuđenje, sreću i ljubav koji se ne mogu izraziti na ovoj zemlji.

Znala sam da moram da se vratim mom životu. Nisam imala izbora. To nije dolazilo u pitanje. Mogla sam da vidim šta treba da se uradi.

Kada sam postala svesna da sam u bolnici, telo je tako jako bolelo da je to bilo gotovo nepodnošljivo. Kasnije mi je rečeno da dok sam bila u sobi za hitne intervencije, mislisli su da sam umrla više puta. Čak iako sam bila svesna tokom dvonedeljnog boravka na intenzivnoj nezi moji prijatelji i porodica su mislili da neću pregurati. Ali od trenutka kada sam se osvestila znala sam da ću živeti.

Provela sam dva meseca u bolnici i imala mnoge uspone i padove. Saznala sam da je Denis poginuo u udesu. Prebrodila sam mnoge emotivne i fizičke ožiljke nastale u tom periodu mog života. Živela sam svoj život između onda i sada i načinila mnoge greške i pogrešne odluke. Doživela sam srećna vremena i napravila mnoge dobre odluke. Drugim rečima iskusila sam život.

Mnogo puta sam pokušala da se setim jednostavne reči koja je sve objasnila, ali znam da nikad neću uspeti. Znanje koje sam imala na kratko nije namenjeno ovom životu. Kada pređemo preko, svi ćemo "razumeti" i postati deo svetla. Ja to znam jer mi je bilo dozvoljen kratak pogled u naš život posle smrti.