Opis iskustva:

Odrasla sam u vrlo teškim okolnostima u domu alkoholičara gde sam se osećala emocionalno zanemarena. Moj brat, koji je bio 10 godina stariji, doprineo je mom vaspitanju. Bio je ljubazna, velikodušna, zabavna i brižna osoba. Tokom mog života bila sam jako bliska sa njim. Bio je za mene svo značenje identiteta, ljubavi i porodice. Kao tinejdžer bila sam nespretna i on mi je uvek govorio da sam pametna, lepa i proveli smo mnogo lepog vremena zajedno. Nažalost, 1992 god. kada mu je bilo samo 40 godina, utvrđeno je da ima HIV/AIDS. To me je razorilo. Ali naravno, ostala sam uz njega i podržala ga tokom njegove bolesti. Moja majka i baka su takođe ostale uz njega, ali šira familija (tetka, ujak i rođaci koji su nam bili kao braća i sestre) izbacili su ga iz svog života. Moja majka, brat i ja više nismo pozivani na porodične svečanosti i to je duboko povredilo mog brata. Bila sam ljuta do srži i zaklela se da nikad neću razgovarati ni oprostiti rođacima zbog toga kako su se poneli. Oni su bili mrtvi za mene i nameravala sam da ponesem tu ljutnju sa sobom u grob.

16. Juna 1997 god, posle 5 godina borbe sa HIV-om, moj brat je preminuo u 44-toj godini. U danima koji su sledili posle njegove smrti bila sam toliko traumatizovana da nisam mogla ni da okusim hranu. Ipak, mogla sam da funkcionišem i pobrinem se za njegovu sahranu. Bila sam potpuno obamrla, ali sam otišla na posao dan posle njegove sahrane, misleći da je bolje da radim nego da sedim sama kod kuće.

Ne sećam se tačnog datuma mog iskustva, ali to je bilo nekoliko nedelja pošto je moj brat umro. Iskustvo se desilo nešto pre njegovog 45 rođendana. Znam da je bila subotnja noć i otišla sam u krevet kao i svako drugo veče. Počela sam da sanjam. Iznenada, san je počeo da bledi i nešto je počelo da me gurka da se okrenem. Sve sam počela da osećam sasvim drugačije od sna.

Napola sam se okrenula i videla mog brata kako stoji predamnom. Izgledao je divno; oko njega je sijalo i lice mu je bilo vrlo opušteno, mirno i smirujuće. Bio je savršeno zdrav i nosio je odeću koju je obukao samo jednom nekih godinu dana pre nego što je umro. Bila je to crna majca sa rol kragnom, bele farmerke i crno-bele patike. Kosa mu je bila kratka i imao je lepo doteranu bradicu. Ono što me je prenerazilo je da mi se dopala njegova odeća onog dana kada je obukao i mislisla sam da izgleda jako lepo; ali mu nikada nisam ništa rekla. Naravno, nikad nisam ponovo pomislila na tu odeću. Zaista me je pogodilo da stoji predamnom noseći tu odeću.

Brat je počeo da mi govori, ali to je bilo telepatski. Govorio je direktno u moj um. Palo mi je u oči da je to mnogo efikasniji način komunikacije i izgledao je vrlo prirodno.

'Pitali su me preko koga hoću da komuniciram' rekao je, 'i rekao sam da hoću da komuniciram kroz moju sestru. Žao mi je što je moja bolest uticala na tebe, ali to je bilo nešto što sam morao da uradim za sebe.'

Zaista nisam razumela šta je mislio tim saopštenjima, ali sam odgovorila da li mogu da pođem sa njim. Bila je to moja pretpostavka da ću putovati sa njim, ali brat mi je rekao da mi je 'ostalo još dosta da proživim' i da sam dužna prema sebi da se vratim i nastavim sa svojim životom. Očigledno treba da ispunim svrhu.

'Mada smo bili veoma povezani tokom života' rekao je, 'imamo da sledimo sasvim različite puteve. Treba da slediš svoj put. Ništa nisi mogla da učiniš da promeniš ono što mi se dogodilo i ništa nisi mogla da uradiš drugačije. Ništa ne bi promenilo ishod.'

Iznenada sam postala svesna da sam u nekoj vrsti sobe, sve je bilo u sivim tonovima. Imala sam osećaj zidova ali nisam ih videla. Moj brat je pošao ka beloj mermernoj bisti na postolju, koja nije imala ni glavu ni ruke, samo torzo.

'Jedna stvar koju treba da razumeš o našim rođacima je da oni samo nisu imali u sebi to da bi bili drugačiji nego što su bili kada sam bio bolestan. Pogledaj ovu bistu, nema ruke, ne bi očekivala od osobe bez ruku da svira klavir ili uhvati loptu. Ista stvar je sa našim rođacima i kako su se oni ponašali. Oni nisu imali u sebi to da bi bili drugačiji.'

Klimnula sam i pogledala statuu. Njegove reči su izgledale da imaju smisla za mene.

'Ako nosiš gorčinu i mržnju prema njima u svom srcu, završićeš samo trovanjem sopstvenog života,' nastavio je, 'moraš ih smatrati kao duše koje su duhovno hendikepirane.'

Onda u tren oka, nisam više bila u 'prostoriji' sa mojim bratom. Lebdela sam u kosmosu usred ogromnog i prelepog polja zvezda. To je bilo tako da apsolutno zaustavlja dah. Mogla sam da vidim planete kako sjaje i tiho kruže, i iznenada sam bila pogođena znanjem da univerzum uopšte nije haotičan, u stvari on je visoko sinhronizovano carstvo koje je bilo brižljivo stvoreno od strane inteligentnog kreatora punog ljubavi. To saznanje me dirnulo do srži moje duše.

Iznenada, počela je da me pogađa velika količina znanja. Dolazilo je veoma brzo i moj um je počeo da apsorbuje sve što je imalo da se zna o nauci, muzici, istoriji umetnosti, fizici i matematici. Bila je to ogromna eksplozija znanja i sve sam razumela uprkos velikoj brzini kojom je dolazilo. Nikad nisam bila dobra u matematici, posebno u osnovnoj školi, ali otkrila sam da sam u stanju da shvatim neke vrlo složene matematičke kalkulacije u tom drugom carstvu. Znala sam da te kalkulacije imaju neko univerzalno značenje. Sećam se da sam mislila da sve u životu i univerzumu ima potpuni smisao i da konačno imam odgovore za sve o čemu sam se ikada zapitala. Bilo je to jedno neverovatno osećanje beskrajnog znanja, i neopisivo čudesno i zadivljujuće.

Iznenada sam bila ponovo nazad sa mojim bratom i on mi je ponovo govorio. Imali smo dug razgovor o smislu mog života ali nažalost, ne sećam se ničeg što je moj brat rekao o svrsi mog života. Mislim da sam još uvek pokušavala da ga ubedim da mi dozvoli da ostanem, ali sve što mi je rekao bilo mi je prihvatljivo. Imala sam osećaj prihvatanja u vezi povratka mom životu.

Primetila sam da moj brat bledi i njegov ton je postao užurban.

'Kada se vratiš, moraš da upamtiš da nema pogrešaka u životu. Nema greški. Novac, materijalna dobra i titule na poslu nisu važni. Jedino što je važno u životu su ljubav i znanje. Ništa drugo. To moraš da upamtiš.'

Zadnje što mi je rekao je da brinem o našoj majci.

Oči su mi odlepršale i bila sam natrag na krevetu. Bilo je to prelepo svetlo nedeljno jutro i ja sam ga prespavala. Bilo je 11 sati pre podne. Živela sam u jednoj od malenih gradskih kuća u nizu, i ulice su bile prepune života. Sela sam na krevet i shvatila da su mi čula jako pojačana. Mogla sam da čujem sve napolju, od buke saobraćaja do cvrkuta ptica ili guseničinog žvakanja lišća. Bilo je to gotovo čulno preopterećenje. Takođe sam imala neverovatnu energiju koja je strujala kroz mene da ne mogu da opišem. Bila je to samo čista energija, kao električna struja ali nije bilo bolno. Osećala sam se neverovatno i vrlo, vrlo ozdravljujuće. Znala sam da je moj brat dobro i da je sve kako treba da bude.

Kasnije tog dana, izašla sam u vrt i bila pogođena kako je živopisno bilo sve cveće; boje su bile izuzetno jarke. Bilo je kao da vidim svet sasvim novim očima. Kada sam prošetala mojim krajem, bila sam dirnuta ljudima koji su prolazili i osetila njihove duše. Shvatila sam da smo svi povezani i to je bilo jako dirljivo.

Htela sam da zapišem sve što sam naučila u drugom carstvu - posebno sve znanje koje mi je bilo dato kada sam lebdela u kosmosu. Nažalost nisam mogla da se setim ničeg određeno, samo da sam jednom znala sve. Tužno, čudesna, lekovita energija koju sam imala je počela da bledi sa svakim satom koji bi prošao dok nije nestala. Do danas čeznem da to ponovo osetim.

Da li ste imali osećaj harmonije ili jedinstva sa univerzumom? Osetila sam se sjedinjena ili jedno sa svetom.

Tokom iskustva da li ste stekli informaciju o univerzalnoj povezanosti ili jedinstvu? Da. Pošto sam se probudila iz iskustva videla sam sve kao povezane i 'ujedinjene'.

Tokom iskustva da li ste stekli informaciju o postojanju Boga? Da. Kada sam videla kosmos bila sam pogođena njegovom lepotom i znala sam da ga je stvorilo inteligentno biće puno ljubavi.

Da li ste stekli informacije kako da živimo naše živote? Da. Treba da smatramo da ljudi koji deluju sebično ili nas povređuju imaju 'duhovni izazov' u datom trenutku i da ne reagujemo sa gorčinom ili mržnjom.

Tokom vašeg iskustva, da li ste stekli informaciju o životnim teškoćama, izazovima i mukama? Da. Brat mi je rekao da je njegova bolest bila nešto kroz šta je morao da prođe radi njegovog duhovnog razvoja.

Da li ste tokom iskustva stekli informaciju o ljubavi? Da. Brat mi je rekao da su najvažnije stvari u životu 'ljubav i znanje'

Kakve su se životne teškoće javile u vašem životu posle iskustva? Prilične promene. Izgubila sam biznis sa restoranom tokom recesije i svu svoju ušteđevinu. Bankrotirala sam i razvela se a onda otkrila da ne mogu da se vratim prethodnoj karijeri upravnika u banci. Morala sam da prihvatim niže plaćenu poziciju samo da bih sastavila kraj s krajem. Setila sam se onog što je moj brat rekao o tituli na radnom mestu i novcu da nisu važni i to me je držalo kroz neka vrlo teška vremena. Sada ta teška vremena vidim kao iskustva učenja. Brat mi je rekao da nema grešaka i to je bilo jako utešno za mene tokom moje 'propasti u životu'.

Ima li jedan ili više delova vašeg iskustva koji su posebno značajni ili važni za vas? Da, činjenica da su 'ljubav i znanje' jedine važne stvari u životu i da nema grešaka.