Opis iskustva:

Kišovito subotnje jutro u Ilinoisu, sećam se tog zimskog dana u Teksasu, 1955 - stojim kod sudopere u našem novom domu, razmišljam o svom mužu, članu ratnog vazduhoplovstva, koji je otputovao sedam dana pre toga na trogodišnji zadatak u Englesku. Moje dve drage ćerke, Cathy, od 6 godina, i Carol, od 18 meseci, igrale su se pored mene. Trebalo je da se pridružimo mom mužu kroz koju nedelju. Kako je bio divan naš život, i kako smo srećne bile. Dve godine pre toga, bila sam ateista, a a sada sam Hrišćanka i imam Hrišćanski dom i porodicu.

Smrt zove

Dok sam stajala u kuhinji, iznenadna bol je počela da probada moj abdomen i oborila me na kolena. U roku od jednog sata, nisam mogla da stojim na nogama. Zabrinula sam se za svoju decu i zvala sam moju majku i oca da dođu i pomognu. Kao medicinska sestra, znala sam da se nešto ozbiljno dešava i pokušala sam da razmišljam racionalno (logično) o uzroku svog bola. Nedelju dana pre toga, posetila sam ginekologa u vojnoj bazi zato što sam "znala" da sam trudna. Posle pregleda, ginekolog se nije složio sa mnom i tvrdio je da nisam trudna. Nisam mu verovala. I dok sam legla na krevet zbog bolova, znala sam šta mi simptomi govore. JA JESAM bila trudna, ali to je bila ektopična trudnoća kada je embrion ušao u jajovod umesto u matericu. To je značilo da su uzroci bola koji sam osećala proboj jajovoda uzrokovan rastom embriona, i krvarenje u abdomen. Naš sveštenik i njegova žena došli su da se mole zajedno sa mojom majkom i ocem.

Život posle smrti

Put do bolnice u bazi bio je ispunjen bolovima. Po dolasku, mom ocu i meni je rečeno da čekamo, iako su moji simptomi saopšteni osoblju. Konačno sam postavljena na sto u sobi za ispitivanje, gde sam počela da osećam da gubim život i mislila sam na svoju decu i šta će se desiti sa njima, ko će ih voleti i brinuti o njima?

Moj sluh je bio izvrstan, mogla sam čuti svaku reč razmenjenu u toj sobi. Bila su prisutna dva lekara i tri asistenta. Uvidela sam da su zabrinuti dok pokušavaju povratiti otkucaj srca i krvni pritisak. U tom momentu, počela sam polako da lebdim prema plafonu gde sam stala i pogledala dole u prizor ispod. Tu je stajalo moje beživotno telo na stolu a jedan doktor je rekao drugom koji je tad ulazio na vrata, "gde si bio, zvali smo te, sada je kasno, nije više živa, nemamo ni otkucaje srca ni pritisak." Drugi doktor je rekao, "šta ćemo reći njenom mužu, na zadatku je u Engleskoj i otišao je tek pre sedam dana." Odozgo, iznad njih, rekla sam sebi, "Da, šta ćete reći mom mužu, dobro pitanje. Baš uviđajno od vas." Sećam se da sam tad pomislila, "Kako mogu biti šaljiva u ovakvom trenutku?"

Nisam više sebe videla na stolu osoblja te sobe. Iznenada sam postala svesna sveobuhvatne nebeske (rajske) svetlosti. Moj bol je nestao, a moje telo sam osećala kao nikad dotad, slobodno. Osećala sam radost i zadovoljstvo. Čula sam predivnu muziku koja je jedino mogla doći iz raja. Pomislila sam, "dakle ovako zvuči rajska muzika." Postala sam svesna osećaja mira koji nadilazi svako razumevanje. Počela sam da gledam u ovu svetlost i osećam šta mi se dešava i nikad to nisam želela da napustim. Bila sam u prisustvu božanskog bića, zvanog Sin Božji, Isus. Nisam Ga videla, ali bio je tu u svetlosti i govorio mi je telepatski. Osetila sam preplavljajuću Ljubav Božju. Rekao mi je da moram da se vratim mojoj maloj deci i da ima zadatke (posla) za mene da završim na zemlji. Nisam želela da odem ali sam se polako vratila u svoje telo, koje je u to vreme bilo u drugoj sobi, i spremano za operaciju. Osvestila sam se dovoljno dugo da mi osoblje objasni da je moje srce počelo ponovo da kuca i da idem na operaciju da bi tubalna (ektopična) trudnoća i krv iz mog abdomena mogli da se odstrane. Ne sećam se ničega od tog trenutka do nekoliko sati.

Božanska poseta pored kreveta

Raj je imao još jednu poruku za mene a ja nisam napustila svoje telo ovoga puta. Bila sam na krevetu za oporavak posle operacije, i najuzvišeniji trenutak mog života se desio. Rajska svetlost se ponovo vratila, u potpunosti ispunivši sobu. Ovoga puta, vizija Isusa se pojavila iz svetlosti a On je bio prelep, ispunio je sobu Svojim prisustvom a Njegova ljubav i milost su bili tu. Vizija koju sam videla bila su Njegova ramena do vrha Njegove glave. Govorio mi je telepatski, rekavši, "Seti se šta sam ti rekao, seti se kako sam ti se prikazao i to će ti biti uteha i stabilan oslonac u godinama koje dolaze i za zadatke (posao) koje ćeš raditi. Sada znaš da ne treba da se plašiš smrti."

Naredni dani

U narednih nekoliko dana mog prebivališta u bolnici, imalo je dosta radoznalog osoblja koji su tražili izgovore da posete moju sobu. Vesti putuju brzo u medicinskim zajednicama i svi su znali da sam proglašena mrtvom i onda ponovo oživela. Moja biblija je bila pored mene i kada me ginekolog posetio, primetio ju je i pitao me za moja religiozna uverenja. Znala sam da je čuo šta sam rekla nekom osoblju koji su došli da me posete. Bili su prisutni kada sam proglašena mrtvom. Nakon što sam se oporavila, rekla sam im o celokupnom njihovom razgovoru tokom moje smrti. Bili su zaprepašćeni.

Na povratku iz (bazne) bolnice nekoliko dana nakon toga, vozivši se u naš dom, videla sam svoju bebu i 6-o godišnju ćerku kod prozora tražeći nas. Rekla sam u srcu, "Hvala ti Bože što si mi dozvolio da se vratim svojoj maloj deci i dao mi privilegiju da budem njihova majka." Uvek ću pamtiti njihova slatka lica na prozoru.

Naredni godine

Nakon toga, pridružile smo se mom mužu u Engleskoj i izvršavale našu misiju rada sa decom i tinejdžerima. Moje iskustvo sa smrću dalo je veću dimenziju mom životu i radu u mojoj Nedeljnoj školi (Veronauka) sa mladima. Po povratku u Sjedinjene Države, moja porodica je rasla a ja sam nastavila svoj posao i obrazovanje, predavajući negu bolesnika kao univerzitetski profesor. Uvek sam bila zahvalna što sam vraćena na Zemlju i dobila još jednu šansu, i da moje vreme ovde treba mudro da se iskoristi. Sada sam u penziji i pacijent sa rakom u terminalnoj fazi koji je živeo veoma dobar život, a iskustvo smrti koje sam imala i dalje živi u mom srcu, duši i duhu, posle 43 godine. Milost i ljubav Božja je trajna.

U 1950-im medicinski model za praksu koji su sastavili lekari i bolnice nije dozvolio fenomen koji uključuje iskustva blizu smrti ili individue koje su umirale i ponovo oživele sa istaknutim nebeskim iskustvima. Moje iskustvi sa smrću bilo je sveto za mene i čuvala sam ga kod svog srca. Podelila sam ga jedino sa svojim mužem i ocem, i kasnije sa svojom decom. U 1970-im knjige su počele da se pojavljuju na tu temu i ja sam pronašla čitavu populaciju ljudi sa sličnim iskustvima. Mada su mnoga ova iskustva govorila o pregledu života i prolasku kroz tunel - ja nisam iskusila ništa od toga. Možda se moj pregled života desio kada sam postala Hrišćanka gde sam pregledala (ispitala) svoj život i ispovedila svoje grehe Hristu. Daje mi utehu da je naše društvo mnogo više informisano danas a istraživanja o smrti i umiranju neprekidno napreduju.

IBSRF Beleška: Hvala Susan što si nam podelila svoje inspirativno iskustvo! Iskustva sa tunelom se pojavljuju u samo oko 30% od svih IBS. Mislim da nam IBS daju nešto što nam je potrebno, i slažem se sa tobom da životni pregled koji si obavila sama može da zameni potrebu da se desi u tvom životu.

Prateće informacije:

Pol: Ženski