Opis iskustva:

Odvežen sam niz hodnik u moju sobu posle podužeg upisa koji je obavila jedna pomalo indiferentna katolička bolničarka. Bio sam protestant i ova, najbliža bolnica (Katolička) nije htela da nas prihvati. Gubio sam boju i postajao sve slabiji i slabiji svakog trenutka. Bolničarka me je gurala niz hodnik u kolicima a moja majka nas je sledila. Majka je bila jako uznemirena zbog mog sve lošijeg stanja, dok je bolničarka izgledala nezainteresovano. Iznenada sam se stenjući srozao u stolici, i moje svesno ja se "podiglo" iznad mog tela udaljavajući se od stolice. Lebdeo sam iznad bolničarke i moje majke u visini plafona hodnika. Video sam šta obe misle; bolničarka je pomislima da će dobiti otkaz, a moja majka je pomislila da sam umro i šta će ljudi misliti o njoj. Ona je bila majka puna ljubavi a to je bila njena trenutna misao.

Nastavio sam da plovim u vis i pomalo sam se uplašio. Primetio sam da se podižem u nekoj vrsti spirale i osetio sam se dobro (mnogo bolje nego dok sam bio u stolici). Konačno, uvideo sam da sam u prisustvu nekih bića koja su puna ljubavi. Mada je izgledalo da postoji glavno biće ostala su bila takođe slobodna da komuniciraju. Bila mi je pokazana istorija planete i druge stvari koje sam gotovo trenutno zaboravio. Mislim da se sećam kako sam pitao da li mogu da kažem ljudima o tajnama koje sam video. Objasnili su mi da ću tajne jako brzo zaboraviti (i jesam). Onda mi je rečeno da mogu da ostanem sa njima ako želim i da se "odmorim" ali da nisam završio. Rekli su ako ostanem da ću morati na kraju da se ponovo vratim. To sam razumeo kao da ću se vratiti u drugom telu i početi ponovo sve iz početka.

Rekao sam im da ću se vratiti nazad i odmah osetio kako sam povučen nazad dole u stolicu gde je čekalo moje telo. Našao sam se nazad u telu vrlo slično oblačenju starog odela. Bilo je jako bolno i osećaj je bio grozan.

Podigao sam prst kao znak da sam ok.