Opis iskustva:

Igrao sam ragbi 15 minuta kada je nastala gomila, utrčao sam da izvučem loptu, približavao sam se lopti i onda, Udarac!

Trenutno sam bio izguran iz mog tela i odmah gledao na moje telo, ono se previjalo i naprezalo, mogu reći da je bilo povređeno. Gledajući na dole shvatio sam da se moja svest podiže u vis i kako sam se dizao bio sam dalje svestan šta se dešava oko mog tela i bio dalje svestan sposobnosti moje svesti. Na primer, kada sam gledao travu mogao sam da kažem da je to trava ali tu je bio prisutan elemanat koji je nedostajao u mom kratkotrajnom fizičkom postojanju, taj elemenat je bila ljubav. Trava je bila ja i ja sam bio trava, trava je bila svesna mene, i ja sam upravo bio postao svestan trave. Drugi primer je kada sam pogledao okolo, kada kažem da sam pogledao okolo, to nije kao da sam se okrenuo i pogledao, jer sam već gledao, gledao sam okolno drveće i učinio svesnu odluku da pogledam drveće jer je imalo jednu auru topline i brige koja je dolazila iz tog pravca. Kada sam ponovo pogledao drveće ono je bilo svesno mene, iz drveća se izlučivala ljubav i prihvatanje. Kada sam postao svestan da je to kraj fizičkog tela odlučio sam da pozdravim moju majku tako da sam se okrenuo u pravcu gde je trebala da bude moja majka i rekao zbogom. Dok sam gledao moje telo mogao sam da vidim sve koji su stajali oko mene, nisam mogao da čujem šta govore ali mogao sam da vidim da svi misle da sam umro. Jedan od njih je bio i moj brat blizanac, znao sam da je on moj blizanac ali sam sa njim imao istu vezu kao sa svima ostalima, nije bilo razlike mada sam znao razliku. Nije mi bilo teško da napustim mog blizanca. Kada sam to shvatio pogledao sam gore i tamo je bio tunel, tunel je bio tamne boje ali sa ljubavlju i brigom koja je ispunjavala prazninu, u meni nije bilo straha i mogućnost da krenem kroz njega me ispunjavala radošću i uzbuđenjem. Počeo sam da se uzdižem ka praznini i bio sam ispunjen osećanjem da se vraćam kući, šta god me je podizalo tamo učinilo je moje putovanje prijatnim i ispunjenim ljubavlju. Na mom putovanju naviše osetio sam teg. Pogledao sam dole i video čoveka koji me je spasao kako dotrčava i govori svima da podignu moje noge da ponovo napune moja pluća vazduhom. Kada se to dogodilo bio sam ispunjen nezadovoljstvom na mogućnost da se vratim u zemaljsko carstvo, i svim mojim duhovnim moćima odupirao sam se povratku u moje fizičko telo. Bilo je kao da sam plakao i molio Boga da me ne vrati, onda POP, bio sam nazad u mom telu svestan igre koju sam igrao i ponovo zauzeo svoje mesto.

Godine su prošle dok nisam potpuno shvatio šta se dogodilo, uvek sam znao šta se dogodilo ali zbog mog vaspitanja i društva u kome sam živeo, bio sam ograničen u razumevanju šta se dogodilo. Bilo je to nešto što je suštinski bilo prepušteno onima koji veruju u vile i bajke a ne ljudima. Kada sam jednom počeo da razmišljam o događaju postalo mi je jasno da ja nisam ovo telo i da je moja duša stvarna.

Kada ste tokom iskustva bili na svom najvišem stepenu svesnosti i budnosti? Od početka sam bio svesniji i budniji nego obično... Sve je prožeto ljubavlju i brigom, sve je bilo deo mene i u svemu nije bilo odvojenosti, mada sve ima različita svojstva sve potiče iz istog izvora. Sve je bilo istinito i iskreno, čak i drveće i trava.