Opis iskustva:

Bio je to vikend pre Uskrsa 2009 god. Osećao sam se jako umorno, imao sam kao probadanja u srcu i grudima, čuo sam kao da voda teče kroz moje telo (vrlo neobičan osećaj), dah mi je bio kratak i morao sam da spavam u gotovo sedećem položaju, nisam mogao da ležim. Tako da sam odlučio da se obratim doktoru, ali je mogao da me primi tek za 48h. Uzimajući u obzir moje stanje, zakazao sam kod seoskog lekara koji me je odmah primio, njena dijagnoza: stomačni grip, prepisala je paracetamol, uprkos vasovagalnoj epizodi kod nje rekla mi je da se vratim ako se stanje pogorša. Zaista moje stanje se ozbiljno pogoršalo: spavao sam u sedećem položaju, nisam mogao da legnem, to je prekinulo moje disanje. Čuo sam nešto kao klokotanje vode u mom grlu, bol u grudima je bio žestok, i to mi nije dozvolilo da spavam bar dva dana. Tako da sam uzimao po 1gr. paracetamola svaka 2 sata, od čega sam zaspao čvrstim snom na nekih 45 minuta. Posle tog vrlo dugog vikenda obuzelo me je čudno osećanje - osetio sam smrt i znao sam da treba da reagujem. Rekao sam mojoj bivšoj supruzi da je vreme da se pripremim, bilo je vreme da pođem u bolnicu. Odlučio sam da odem ponovo da vidim moju seosku doktorku, po mom dolasku lice joj je potamnelo, shvatila je ozbiljnost mog stanja i pitala da li mogu odmah da idem na urgentno u najbližu bolnicu u Greju. Po dolasku u bolnicu odmah su se pobrinuli za mene: veliki respiratorni problem, samo 5% kapaciteta pluća. Dali su mi kiseonik, snimili pluća i posle toga ponovo užasna noć zbog bolova, onda sam konačno prebačen u Univerzitetski bolnički centar. Po mom dolasku tamo, stanje mi je bilo još gore, tako da sam se našao u sobi za intenzivnu negu. Posle nekoliko testova i ultrazvuka srca, morala je da bude hitna operacija perikardiuma. Doktor koji je prisustvovao mom ispitivanju rekao mi je u kom je stanju bilo moje srce, prema rezultatu ultrazvuka. Bili smo pred velikom tamnom masom sa malom belom tačkom i onda je rekao: "Vidiš crnu masu, to je vodena kesa koja okružuje tvoje srce, a mala bela tačka je tvoje srce. Zato je jako hitno da te operišemo". On je tad bio zaprepašćen da je seoska doktorka mogla da da dijagnozu stomačnog gripa, kada su otkucaji moga srca gotovo nečujni. Završio je rekavši mi da ne brinem, jer je to jednostavna i benigna operacija, i da slučajno imaju velikog kardiologa na raspolaganju i da će se on pobrinuti za mene.

Posle svega ovoga, odveden sam na hirurgiju oko 22h. Hirurg je već bio tamo, čekao me je, predstavio se i objasnio mi da će odstraniti vodu koja je pritiskala moje srce. Uveravao me je i tražio da se ne plašim. I tom trenutku se nisam plašio, samo sam imao ponovo taj čudni osećaj i bio svestan smrti. U operacionoj sali su svi bili zaposleni oko mene da me premeste sa mog kreveta i sedećeg položaja na hirurški sto. Aneseteziolog je pokušavao da legnem i da se ne borim da ostanem da sedim, već da se opružim na stolu. Onda sam imao te reči koje još odzvanjaju u mojoj glavi: "Ako legnem umreću". Gledao me je uverljivo. Pa sam to učino i što sam se više spuštao, manje sam bio u stanju da dišem.

Još sam imao taj užasan bol u grudima, konačno bio sam potpuno opružen na stolu i onda, iznenada, moje vid je pobeleo i nekim čudom, više nije bilo bola. Našao sam se u potpuno belom okruženju, vrlo svetlom, izuzetne jačine, skoro neopisivom. Više nisam video mojim očima, sve je bilo belo ali bio sam svestan da ponovo sedim na operacionom stolu, na ovom odeljenju, u ovoj bolnici. U tom trenutku sam bio zapanjen, onda sam imao težnju za kretanjem i da pogleam svoje ruke, i tamo, vrlo čudno, osetio sam strujanje vazduha kako mi prolazi među prstima. Osetio sam da se moje ruke pokreću ali ih nisam video kako ih vidite svojim očima, već sam bio svestan tih pokreta u poziciji i na mestu gde sam bio. Oko mene je sve bilo belo u atmosferi spokoja i onda, bez ikakvog oklevanja, postao sam svestan da sam upravo umro. Odmah posle toga osetio sam da se krećem halucinantnom brzinom, kružeći po sobi, čineći sve veće krugove, našao sam se u prostoriji na desnoj strani operacione sale, verovatno hirurzima soba za odmor. Tamo sam video sto sa ručkom (ostaci piletine), sa flašama kvalitetnog vina, i ambalažu od namirnica. Sve to me uveseljavalo i čak sam pomislio kako doktori nisu zapostavili sebe, i da su u stanju da imaju dobar ručak na svom radnom mestu. U tom trenutku iskustva, bio sam jako dobro svestan gde sam se nalazio, osetio sam blagostanje koje nisam znao pre, osetio sam se lako, bol od koga sam patio nekoliko dana je prošao, i bila je samo prijatnost.

Nisam osetio nikakav strah u vezi sa ovom situacijom, osećao sam se slobodno i odlučio da se zabavim sa tim, imao sam taj čudni osećaj da sam u stanju da budem svuda u isto vreme. Imao sam osećaj da sam univerzalna energija (za mene univerzalna energija je energija koja pokreće svaki živi stvor na zemlji: radi boljeg razumevanja, zamislite dva nivoa; prvi nivo je zemlja gde smo mi sada a drugi treba da zamislite iznad naših glava, kao jedan ogroman okean energije koji nas manje više ispunjava, zavisno o svačijem fizičkom kapacitetu, na primer: trebaju mi jake naočare za korekciju vida, međutim, čim sam napustio moje telo, mogao sam trenutno da vidim šta sam želeo, isto sa sluhom i svim drugim ljudskim osećajima). Isto, iznenada sam poželeo da vidim da li sunce sija nad hramovima Maja u Meksiku. Nisam imao vremena da formulišem moju želju, kada sam bio u podnožju piramide, uzbuđen što vidim da sunce zaista sija na ovoj Maja lokaciji, bilo je prelepo. Jedva da sam ostao toliko vremena da vidim leptira koji je odleteo pri mom dolasku. Onda sam se vratio punom brzinom u ovo svetlo, tamo sam sreo dedu (po ocu) koji je umro 1984 god. On je bio moj vodič tokom iskustva. Pošto sam mu rekao da sam srećan što se ne osećam tako skučeno u svom telu, da više nisam frustriran, ne osećam mržnju, ljubomoru, sva ta zemaljska ljudska osećanja, on mi je objasnio da nije moj trenutak da budem tamo, i da moram da se vratim nazad na zemlju u to telo. Zaista, biti u tom stanju je veliko oslobođenje, imati osećanja koja je teško izraziti rečima. Imao sam osećaj da razumem univerzum i da u isto vreme jesam univerzum. Više nemate putanja, jer čim pitanje prođe našim umom, imate odgovor, nema razloga da budete ljubomorni ili da zavidite bilo kome, jer ste u totalnom blaženstvu i tada sam postao svestan, da smo svi mi deo te sile, te energije, i da niko nije važniji od nekog drugog. Postao sam svestan da svaka živa stvar na zemlji jeste JEDNO, tako da je to jedinstvo, u toj energiji. Mi, ljudska bića, životinje, biljke, minerali, svi smo jedanki jer smo svi ta energija. S druge strane, tokom mog iskustva, ne sećam se da sam bio u kontaktu sa životinjama. U vezi biljaka, imao sam neobičan kontakt; sledeći reči koje mi je rekao moj deda da sam još potreban mojoj deci, odlučio sam da ih posetim kod kuće. Stigao sam u baštu kroz koren biljke paradajza, mogao sam da vidim njene molekule, njeno zdravstveno stanje koje mi je izgledalo savršeno. Imao sam utisak da sam u stanju da poboljšam njeno stanje u cilju dobijanja lepih plodova. Onda sam se našao u kući: moja porodica, moja majka, moja deca i njihova majka su sedeli za stolom, bili su vrlo zabrinuti za moje stanje, tražili su ključ koji sam sklanjao u mali komad nameštaja u kuhinji. U tom trenutku našao sam se povučen iz scene, pokazao sam im tačnu lokaciju ključa, ali niko nije mogao da me čuje. Onda sam se našao ponovo u svetlu sa dedom koji me je učinio svesnim patnje moje dece.

Morao sam ponovo da se premestim, našao sam se na poslu kod mog doktora, moja majka je bila na sred hodnika, razgovarala je sa doktorom, smatrala je da je loš radnik, i ako sam u bolnici između života i smrti to je njegova greška. Ta scena se desila pred zabezeknutim očima njegove sekretarice. Ja sam bio iza moje majke, i ponavaljao joj da to nije njegova greška, ali ona to nije čula. Ponovo nazad sa mojim dedom. Našao sam se da sedim za stolom na veću u društvu nekoliko preminulih osoba iz moje porodice, koje još uvek teško da mogu da identifikujem. Ovo veće je vodio moj deda. Tu mi je pokazan moj protekli život, imao sam uvid u svrhu mog života. Ovo veće je bilo organizovano samo sa ciljem da se vratim na zemlju, nešto što u tom trenutku uopšte nisam podržavao. Onda su počeli da mi prikazuju život moje dece bez mene i pokazali su mi kakav će mi život biti ako se vratim na zemlju, moja deca će biti srećnija, posao mnogo više u skladu sa mnom, zanatska trgovina, kreativan, nezavisan. Posle toga, konačno su me uverili u neophodnost povratka, radi budućeg iskustva i dobrobiti moje dece.

Onda sam ponovo osetio da sam na hirurškom stolu, savladan nezapamćenim bolom u grudima, trebao sam ponovo da nastanim moje telo, preusko u poređenju sa prostorom koji sam zauzimao. Bio sam sve i onda ponovo u mom premalom telu sa tim nepodnošljivim bolom. Došao sam posle četvorodnevne kome. Pokušao sam odmah da ispričam moju priču, ali nažalost niko od medicinskog osoblja nije hteo da sasluša. Samo moja supruga je mogla da sluša, zahvaljujući tome još uvek imam praktične tragove onoga što sam doživeo, jer tokom nekoliko sati moje sećanje na ovaj događaj je bledelo i uveren sam da sam izgubio mnogo informacija i detalja. Ipak srećan sam da sam imao ovo iskustvo i da ga podelim danas sa vama.

Da li ste stekli informacije kako da živimo naše živote? Da. Prema principu da smo mi odlučili o našem životu, svaki događaj koji nam dođe u ovom zemaljskom životu, bio pozitivan ili negativan, treba da se proživi na najmirniji način, najispravniji, i biti u stanju primanja u cilju unapređenja naše duše, svi ti događaji (bolesti, tugovanja, razvod itd.) kada se jednom prevaziđu s mudrošću, naš budući život će biti od njih oslobođen dok ne postanemo velika mudra osoba, jer nas oni uče svim tim zaboravljenim stvarima i onda svi mi možemo da izaberemo da se više ne inkarniramo i ostanemo u toj energiji.