Opis iskustva:

Događaji koji su vodili do mog ikustva blizu smrti, u to vreme mog života - u januaru 1983 god. - bio sam, kako sam ja to zvao 'Diler droge Zvezdama'. Imao sam mnogo mušterija kojima sam prodavao kokain u Holivudskoj filmskoj industriji kao i muzičarima, umetnicima, vlasnicima restorana itd. Mislio sam za sebe da sam mnogo kul i bitan momak koji je voljen i poštovan od svih. Nabavljao sam čist kokain koji je krijumčaren iz Perua i svi su voleli robu koju sam prodavao. Bio je to dobar život. Onda iznenada posle pet godina glatkog delovanja momak koji je krijumčario kokain odleteo je za Peru i nije se vratio kako je planirano. Tad je nastala gotovo panična situacija sa mojom klijentelom. Oni su ovisili o redovnom snabdevanju mojim kokainom da bi vodili njihove intenzivne radne rutine i životni stil. Bio sam pod pritiskom da nađem drugi izvor kokaina ili da izgubim svu moju klijentelu.

Kontaktirao sam moju prijateljicu koja je znala momka koji prodaje kokain mnogim čuvenim rok grupama i dogovorio sam da se sastanem sa njim. Odvezao sam se do njega u brdima iznad Malibu Plaže i razgovarali smo i dogovorili se da kupim stitinak grama njegovog kokaina kao uzorak da vidim da li će se mojim klijentima svideti. Ušmrkao sam par linija robe kod njegove kuće i odmah shvatio da nije ni blizu po kavalitetu mojoj robi. Međutim, osećao sam da treba nešto da ponudim mojoj klijenteli - bar dok se moj krijumčar ne vrati i da nešto isplaniram za buduće. Na moju nesreću, ovo je bio kao početak - kao epicentar - mog polaska na maraton narkomanske pijanke epskih proporcija. Tek kasnije sam utvrdio da je roba koju sam kupio lažni kokain - bio je to Proparacain (sintetički anestetik) pomešan sa metamfetaminom.

Od toga sam samo poludeo. Ušmrkavao sam liniju za linijom a onda pio flašu za flašom rakije i ništa nije moglo da me zaustavi ili odvoji od lažne droge. Počeo sam da uzimam bukvalno pune ruke sedativa uz rakiju da bi se odvalio ali ni to nije uspelo. Samo sam nastavio da ušmrkavam robu - postajući sve luđi i luđi. Izgledalo je kao da pokušavam da se ubijem ali nisam umirao. Onda posle neka četiri dana kako non-stop nisam spavao i ludovao jedan prijatelj umetnik je navratio i hteo da mu nabavim 30 grama Kineskog belog heroina za koji je znao da mogu da dobijem od kontakta koje sam imao.

Znao sam neke Hare Krišna momke koji su krijumčarili heroin iz Tajlanda i to je bio savršen posao jer niko nije očekivao od antipatičnih Hare Krišna momaka da krijumčare drogu. Nisam nikad koristio ni kupovao njihovu robu ali znao sam momke odavno iz Laguna Beach-a kada smo surfovali pre nego su prišli Hare Krišni. Telefonirao sam momku koga sam znao i on je imao nešto robe tako da sam zakazao sastanak to veče na vrhu Planine Soledad u LaJolla Californiji. Planina Soledad se diže iznad LaJolle i na njoj je oko 8 metara visok Hrišćanski krst kao najviša tačka na vrhu.

Uveče sam vozio ka LaJolli iz Laguna Biča, po San Diego autoputu i bio sam tako opijen i lud i ušmrkivao sam drogu tokom vožnje da sam se zanosio s jednog na drigi kraj brze trake i udarao u zaštitnu ogradu. Sećam se da su varnice letele svaki put kad bih zakačio zaštitnu ogradu. Konačno, stigao sam u LaJollu i vozio strmim putem ka vrhu planine Soledad. Tamo je bio parkiran samo jedan auto kraj visokog belog krsta (koji je bio osvetljen reflektorima), tako da sam znao da to mora da je Hare Krišna momak. Parkirao sam i otišao do njegovih kola i on mi je mahnuo da sednem na suvozačevo mesto. Dao mi je vrećicu belog praha, a ja sam mu dao 2000 dolara, izašao iz kola i on se odvezao. Ušao sam u moja kola i odlučio da šmrknem samo malo belog praha. Gurnuo sam vrh pakovanja za šibice u vrećicu i ušmrknuo minimalnu količinu. Kasnije sam saznao da je 'Kineski beli' u stvari 'Fentanyl' koji je sintetičko sredstvo protiv bolova koje je sto puta jače od iste doze heroina. To je Kineski Beli heroin bio, i zato je tako snažan i popularan. Ali ja nisam bio đanki i nisam imao toleranciju na tako snažnu drogu. Odmah sam znao da sam u nevolji. Baš tamo pod Isusovim krstom ja sam se predozirao.

Upalio sam kola i izvezao se sa parkinga dok je visoki beli krst simbolično svetleo u mom retrovizoru. Padala je kiša i kišne kapi su počele da se rastežu po vetrobranskom staklu kao žele. Brisači su počeli da flip-flapću kao savitljive stabljike celera - sve je uspooooravalo. Iznenada sam video nekoga da stopira kraj puta. Stao sam i otvorio suvozačeva vrata i rekao "Molim vas pomozite mi. Predozirao sam se. Umirem!" Umesto da mi pomogne, stranac je uskočio u kola i odmah počeo da me udara po licu. Tras, tras. Leva, desna, leva, desna, izgubio sam svest. Ok, sledeća stvar koju znam je da sam na tom mestu koje sad zovem 'svemirska stanica' ali nisam o tome mislio tako kada sam bio tamo. Bio je to kao predivan hiperrealističan park ili priroda sa živopisnim cvećem i raskošnim drvećem (slično Seuratovim ili Moneovim slikama). Tamo je bio jedan neizmeran parku nalik prostor niske trave i odmah sam postao svestan da tu ima mnogo ljudi koje sam znao ili nisam poznavao. Tu je bila porodica i prijatelji iz svih razdoblja mog života. Tu su bile moje sestre. Moja majka je bila tu i bila je veoma mlada i lepa i shvatio sam kako sam je uvek video kao 'majku' a ne kao individuu koja ima život drugačiji od onog da je samo moja majka. Bilo je prijatelja iz svih razdoblja mog života i svi su bili iste starosne dobi (oko dvadesetak godina) i svako je izgledao zdravo i lepo. Svi smo odmah ponovo bili najbolji prijatelji sa mladošću i nevinošću na našim licima i u glasu. Imali smo poverenja jedni u druge i bili smo tako otvoreni i prisni jedni sa drugima - to se osećalo kao Nebo. To se osećalo kao da ćemo onde ostati zauvek. Kao da smo oduvek bili tamo i da ćemo uvek biti tamo.

Onda sam primetio na jednoj strani beskrajno visoke prozore koji su bili tako čisti da je izgledalo kao da nemaju nikakvog 'stakla'. Prišao sam prozorima i mogao sam videti ceo solarni sistem u kružnom kretanju i okretanju u trodimenzionalnoj udaljenosti. Mogao sam da vidim komete kao jure kroz svemir. I mogao sam da vidim druge galaksije iza drugih galaksija do beskraja. Shvatio sam da je ovo nekako na pola puta između zemlje i večnosti. Onda, iza druge strane 'parka' video sam nekakv beli zid koji se pružao celom dužinom parka. Prišao sam zidu. Primetio sam vrata koja su sasvim malo otškrinuta. Uhvatio sam ivicu vrata mojim prstima i otvorio.

Odmah sam shvatio da sam u nekoj vrsti sudnice. Ličilo je na Salemsko suđenje vešticama. Iza mene su sedeli i stajali moja porodica i prijatelji iz svih razdoblja moga života. Kraj mene za stolom je sedelo 'biće' koje sam shvatio kao mog Anđela čuvara koji je, intuitivno sam znao, radio i kao moj advokat odbrane. Za stolom do nas je sedelo 'biće' koje je bilo Anđeo tužitelj ili advokat optužbe. Ispred oba stola su sedela tri bića koja su izgledala kao strogi Starci puritanci koji ne opraštaju, svi obučeni u crno sa belim okovratnicima i crnim šeširima - čini mi se od pamuka kada sam ih zagledao. Znao sam da su to 'sudije'. Znao sam da će to biti suđenje za sudbinu moje smrtne duše.

Iza trojce sudija su bila vrata koja su izgledala kao ulaz ili tunel sa nekom vrstom 'živog svetla' koje je pulsiralo u tunelu. I živo svetlo mi je telepatski saopštilo u vizijama za moj um i osećanjima za moje telo da ako preživim to suđenje da je spajanje sa njim 'put' do istinskog Neba. I imao sam brzinom svetlosti pretstavu da sam neka vrsta ćelije ili mehurića u moru ćelija ili mehurića koji su svi bili svetovi individualnih bića spojenih međusobno, koji su bili individue a opet svi Jedno i svi deo jednog Okeanu nalik Bića koje je Izvor Sveg Postojanja. Tako da sam ja bio ja, bio sam oni, i ja i oni smo svi bili To i svi smo bili Jedno - svi odvojeno ali Jedno trenutno. Iskustvo (osećaj) je bilo daleko iznad svakog seksualnog orgazma ili opijenosti drogom koje sam ikada iskusio. Bila je to prava stvar. Onda je čudesna orgazmička vizija nestala i ja sam ponovo sedeo za stolom pored mog 'advokata' i suđenje je trebalo da počne.

Anđeo optužbe je pozivao na stolicu za svedočenje jednog za drugim članove moje porodice i prijatelje. Tako su moji prijatelji i članovi porodice dali iskaz protiv mog karaktera i raznovrsnih 'loših' dela iz mog života. Jedan za drugim moji nekadašnji prijatelji su govorili kako sam ih povredio, izdao razočarao na tako mnogo načina. Jedna osoba za drugom ponovo i ponovo - bla, bla, bla! Anđeo advokat moje odbrane je skakao i uzvikivao 'prigovor - neosnovano' ili šta god ali sudije su dovikivale 'odbija se'. Imao sam zaista loš osećaj da se ovo neće završiti u moju korist. I bio sasvim siguran u to kada je anđeo optužbe pretstavio svog poslednjeg svedoka protiv mene i okrenuo se ka Sudijama a oni su brzo međusobno porazgovarali i okrenuli se ka meni vičući 'Umiranje je previše dobro za tebe. Moraš da se vratiš nazad!'

Momantalno, ugledao sam iznad sebe osobu koja je bila medicinska sestra. Imao sam cevčice u nozdrvama. Imao sam i cevčice koje su ulazile na jednoj ruci i izlazile na drugoj. Imao sam cevčicu udenutu u moj urinarni trakt. Bio sam totalno žicama povezan sa aparatima. A medicinska sestra je počela da se smeši i plače - izuzetno srećna i emocionalna. Rekla je 'O moj Bože. Vratio si se.' Pozvala je druge medicinske sestre i iznenada je nastala mala gužva u prostoriji. Medicinske sestre i lekari su mi naizmenično govorili da sam na intenzivnoj nezi Scripps LaJolla Bolnice i da sam bio u komi tri dana. Rekli su mi da sam nađen kako ležim kraj mojih kola divljački pretučen i da su ljudi koji su me našli išli do najbliže kuće i pozvali hitnu pomoć koja je odmah počela da radi na meni da bi mi spasili život.

Kada sam stigao u bolnicu bilo je odmah očigledno da osim što sam pretučen da sam se predozirao i tako su počeli da mi daju protivsredstva ali sam imao toliko vrsta narkotika u sebi da uobičajne procedure nisu delovale. Na kraju su uradili ono što se naziva 'ispiranjem krvi' što je neki oblik dijalize da očiste narkotike iz mog tela. U međuvremenu sam imao ravnu liniju i umirao a oni su nastavljali da me vraćaju nazad - sve to je bio herojski napor da mi spasu život. A za sve to vreme ja sam bio u kako bih to nazvao 'spoljašnjem prostoru' prolazeći kroz neku vrstu suđenja za sudbinu moje smrtne duše. Kada su me doktori i medicinske sestre konačno stabilizovali, bio sam prebačen u sobu za intenzivnu negu ali nisu imali mnogo nade da ću biti nešto drugo do neko ko vegetira u komi dok na kraju ne umre. Osim što sam imao zavoje preko smoždenog lica, bio sam pokretan i lucidan i oni su bili jako srećni a i ja.

Ok, bila je jedna šokantna stvar koju sam saznao o drogama koje sam upotrebio. Jedna od sestra mi je dala odštampanu analizu svih droga u mojoj krvi u telu. Umesto da bude malo kokaina bio je samo saintetičkog Proparakaina. Takođe je bilo metamfetamina. I umesto da bude malo heroina u mojoj krvi, umesto toga bio je Fentanil - sintetički opijat koji je 100 puta jači od iste doze heroina. Medicinska sestra mi je rekla da me je to gotovo ubilo. Bio sam šokiran da mi je bio prodat lažni kokain koji me je izbacio iz koloseka. I onda mi je prodat super jaki Fentanil umesto običnog heroina - što me je umalo ubilo.

I tako voleo bih da mogu reći da sam naučio lekciju odmah iz tog iskustva ali naravno nisam. Kasnije tog dana u sobi za oporavak telefonirao sam prijateljici i ona se dovezla do bolnice. Iskrao sam se iz sobe za oporavak i ušao u prtljažnik njenog auta, i izveo dramatično bekstvo iz bolnice. Ali nekoliko dana kasnije dobio sam lepu zahvalnicu odštampanu i uokvirenu koju sam pokazao doktorima i sestrama koji su me spasili. Takođe platio sam koliko sam mogao bolnički račun od 8000 dolara. Potom sam se udaljio od dekadentne Los Anđeleske narko scene poznatih - preselio sam se u drugu državu. Međutim moj Peruanski kokain snabdevač se vratio i ja sam nastavio da prodajem i koristim drogu još devet godina. Konačno u Martu 1992 god. jedan od mojih klijenata mi je namestio da budem uhapšen. Odeljenje za borbu protiv narkotika me je uhapsilo dok sam klijentima pokazivao i nudio da kupe neku robu. Potom, dok sam provodio trideset dana u zatvoru i čekao na podizanje optužnice, iznenada sam ima neku vrstu 'probuđenja' i kada sam izašao iz zatvora prošao sam kroz suđenje i dobio samo devedeset dana uslovno, i prestao da se dorgiram i nisam od tada ništa slično koristio - već dvadest pet godina.

Ok, i tako srećan sam da sam u stanju da ispričam moju priču na ovom forumu jer nikad niko nije verovao ni mario za ono što sam iskusio. A uvek se živo i jasno sećam celog iskustva na Drugoj strani. Znam da ima nešto što je uvek prisutno što je više od onog što većina religija (izuzev Budizma ili Hinduizma) nazivaju Nebom. Bio sam na kratko Jedno sa Tim i znam da je moguće biti Jedno sa Tim ponovo - taj put za vreme izvan vremena.

Da li ste prošli kroz tunel? Da, osetio sam kao da sam se stopio sa nekom vrstom živog svetla koje je pulsiralo u ulazu ili tunelu i to 'svetlo' me prenelo brže od brzine svetlosti da se stopim i postanem deo i budem svestan kako bih rekao 'Izvora Sveg Postojanja'.

Da li ste imali promenu vrednosti i verovanja zbog vašeg iskustva? Da, shvatio sam da i ako sam mislio da sam bio super fin momak da sam bio nesvestan velikog bola koji sam pravio ljudima do 'Salemskog siđenja vešticama' na drugoj strani.

Da li ste sreli mistično biće ili pojavu, ili čuli neki nedefinisani glas? Susreo sam određeno biće ili glas jasno mističnog ili nezemaljskog porekla. Živo svetlo me je transportovalo da se stopim sa nekom vrstom Bića koje je bilo kao neki večni i beskrajni okean u kom su sva bića i stvari postojale. Ja sam bio Biće i bio sam Ja i Ja sam bio Sve i Sve je bilo Ja - sve Individualno i sve jedno Isto istovremeno.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli informaciju o univerzalnoj povezanosti i jedinstvu? Da stapanjem na kratko kao brzinom svetlosti ali iskusivši to kao večno sa jednim Večnim Sveobuhvatnim Bićem.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli posebno znanje o vašoj svrsi? Da, osetio sam kao da mi je dozvoljeno da iskusim velikom brzinom ali da zapamtim zauvek svest o Izvoru Svega Postojećeg i takođe da treba da se vratim na zemlju da očistim svoju karmu.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli informaciju o smislu života? Da, prošao sam kroz 'suđenje' gde su sva moja loša dela koja sam počinio prijateljima bila ona stvarna ili zamišljena svedočila protiv mene i bio sam svestan da moram da se vratim da ispravim stvari.

Tokom iskustva da li ste stekli informacije o ljubavi? Da, bio sam u nekoj vrsti prelaznog 'neba' gde su bili svi iz moje prošlosti, porodica ili prijatelji, i svi smo osećali predivnu ljubav i prijateljstvo jedni prema drugima. Onda sam bio prenet nekom vrstom Živog Svetla da se stopim sa nekom vrstom Večnog Sveobuhvatnog Bića gde sam osetio Ljubav koja je bila intenzivnija od bilo čega što se može iskusiti ili zamisliti u jednom zemaljskom telu.

Koje su životne promene nastale posle vašeg iskustva? Odmah je došlo do priličnih promena. Udaljio sam se od Los Anđeleske narko scene poznatih ličnosti, ali sam i dalje nastavio da prodajem kokain i da ga koristim u novom gradu u kom sam se preselio u drugoj državi. Konačno, devet godina kasnije bilo mi je namešteno i uhapšen sam, i dok sam bio u zatvoru imao sam prosvetljenje da ne želim više da se bavim drogama i tim stilom života. Ljudi sa kojima sam tada bio me nikad nisu ni voleli - čak ni moje devojke. Oni su samo voleli drogu. Sada već dvadeset pet godina nisam koristio nikakve lekove osim antibiotika i Tylenola i osećam da sam vodio samilostan život zasnovan na ljubavi prema Prirodi što je dobro za mene.

Da li su se vaše veze promenile posebno zbog vašeg iskustva? Da napustio sam Los Anđelesku narko scenu jer niko nije mario šta mi se desilo, čak nisu želeli ni da saslušaju - samo su želeli drogu. I sada vodim jednostavan, prirodan život radeći pošten posao i uzgajam organsku hranu sa mnogo mačaka i prelepom i dobrom devojkom.

Ima li neki ili više delova vašeg iskustva koji su bili posebno značajni za vas? Susret sa mojom porodicom i prijateljima u nebu 'svemirske stanice'. Kada sam bio prenet da se stopim sa Večnim Sveobuhvatnim Bićem. Kada sam sedeo i slušao ljude koje sam smatrao prijateljima i porodicom kako svedoče protiv mene i mojih karmičkih rđavih dela. Kad sam bio poslat nazad da očistim moju karmu.

Imali još nešto što bi ste želeli da dodate o vašem iskustvu? Prosto je zapanjujuće kako se ljudi samo smeju nekome ko priča o svom IBS-u, kao da ste očigledno ludi ili drogirani.