Opis iskustva:

Bila sam u bolnici upravo kada sam trebala intravenozno da primim anesteziju. Kada se petlja koja je bila na vodu razmrsila anestezija je pojurila u moje telo. Osetila sam da mi je srce ormah ušlo u ekstremnu tahikardiju. 'Moje srce!' vikala sam, 'Moje srce!' Medicinske sestre su potrčale ka meni.

Iznenada, lebdela sam na oko 2m iznad mog tela. Posmatrala sam prizor ispod kako medicinska sestra u zbrci traži nešto u ormanu. Izvlačila je stvari i bacala na pod. Njena asistentkinja je otrčala u operacionu salu. Zgrabila je doktora, koji je dotrčao do mene i počeo da radi masažu srca dok je medicinska sestra vadila ogromnu iglu. Prepirali su se da li je bolje da je ubodu u moje grudi ili da daju intravenozno. Mislila sam da sanjam dok nisam pogledala EKG na kom su bile sve ravne linije sa uključenim alarmima.

Rekla sam sebi, 'Oh Fu#$! Umirem!' Mogla sam da vidim dole doktore kako pomamno pokušavaju da me vrate. Rekla sam, 'Ne želim da umrem! Oh Bože! NE!' Pokušala sam da zaronim nazad u svoje telo, ali umesto toga pala sam nazad kroz tamni tunel, činilo se brzinom od hiljadu milja na sat. Bila sam užasnuta dok nisam počela da usporavam. Shvatila sam da to nije bio tamni tunel. Bio je to tunel sa mnogo svetala. Bilo je mnogo boja koje nisam videla nikada pre. Više se nisam plašila.

Na kraju tog tunela bilo je nejlepše mesto što postoji. Izgledalo mi je da sam se vratila nazad u prostoriju ali u drugoj dimenziji. Gledala sam svakoga i sve drugo u toj bolnici kroz nešto što bih samo mogla opisati kao 'kroz Božije oči'. Osetila sam Božiju Ljubav za sve te ljude u bolnici; pacijente, osoblje, radnicu na recepciji. Nisam videla sopstveni život ali sam videla život svih drugih kako prolazi pred mojim očima. Videla sam radnicu na recepciji i sve o njoj. Videla sam njeno srce. Osetila sam njenu ljubav prema njenim bebama. Osetila sam njen bol i njene misli. Videla sam tehničara i sve u njegovom životu upravo tada. Videla sam svaku osobu šta ona zaista jeste. Videla sam šta ih motiviše i videla njihova divna dobrodušna srca. Videla sam njihove duše kao očima i srcem Boga. Videla sam ih i volela, svaku osobu. Izgledalo je da sam povučena nazad iz sobe i na gore, izvan zgrade. Videla sam ljude na ulici i znala njihove muke. Gledala sam ih sa čistom ljubavlju.

Onda sam počela da dobijam informacije. Nije bilo govora, samo su informacije ulazile u mene sa apsolutnom ljubavlju. To je bilo vrlo jasno, glasno i sigurno, da smo Mi SVI VEOMA VAŽNI BOGU. Mi smo svi veoma duboko voljeni od Boga i život treba da bude težak ali to je neka vrsta ispitnog poligona za Boga da ga kreira. Poruka je da su naši životi veoma važni Bogu i za postojanje univerzuma. Naša Ljubav koju imamo i ljubav koju razvijemo na zemlji, posebno prema ljudima koje nam je bilo teško voleti, ta ljubav nekako širi univerzum i obavlja neke vrlo važne stvari. Osetila sam da je nekakav ulog u pitanju, i da mi imamo vrlo važan posao da uradimo. Ljudska bića su voljena i naš izbor kako delamo nam je pružen da bi potvrdili Boga. Ne znam kako to da opišem, jako se trudim da to objasnim ali je to teško objasniti. Trebaće mi čitav život da bih objasnila šta sam saznala.

Na to mesto mi idemo, biće nam lako, uz smeh i radost, porodica nama bliskih duša nas tamo očekuje. Naš posao na zemlji je da pronađemo kako da se probijemo kroz te zidove iluzije koji su svuda podignuti da skriju ko smo mi. Potrebno je da zaista volimo jedni druge i da volimo sebe. Osetila sam takođe da ima i humora. Ima dubokog uvažavanja naših života čak i naših grešaka. Treba da učimo iz naših grešaka a ne da šibamo sebe zbog njih. Da nađemo način da oprostimo i volimo sebe jer u stvarnosti, na istinskom mestu kreacije, postoji samo Ljubav. Izgleda da je poruka ako ne možemo naći put do ljubavi, onda uništavamo nešto vrlo, vrlo dragoceno.

Uočila sam veliku masu ljudi oko mene, ali oni nisu imali ljudski oblik. Prepoznala sam njihove duše. Imali su ružičasti oblik ali su takođe rezonirali energijom koja je predstavljala ono što oni jesu. Osetila sam tamo mog pra ujaka Stiva. Takođe sam osetila prisustvo moje bake koja je još živa. Tada sam uvidela da kada se molimo, mi stvarno šaljemo naše duševno ja kod te osobe. To je jedan čin ljubavi koji daje stvaranje. Ljubav je bila neverovatna i lepota je bila tako potpuno, preobilno neverovatna. Dok sam gledala dole na sve te ljude i doktora koji je pokušavao da me spasi, mislila sam 'OK čoveče, hajde da se vratim tamo! Volim ove ljude oh, ti ljudi su toliko voljeni!' Toliko mnogo sam želela da se vratim i kažem im koliko su divni. Stajala sam uz moju duševnu porodicu i u prisustvu onog što bih opisala kao totalna ljubav onoga koji je sve to napravio. A opet, želela sam da se vratim nazad.

Sledećeg trenutka bila sam u svom telu i stegla doktora koji me je držao za ruku. On je plakao jer je uspeo da me vrati. Rekla sam, 'Ne dajte da odem! Oh, doktore ne dajte da odem!'

Da li ste osetili da ste odvojeni od tela? Da bila sam potpuno odvojena od tela. Od trenutka kada sam lebdela iznad mog tela, do vremena kada sam prošla kroz tunel, bila sam na jednom prostranom mestu. Bila sam okružena nečim što bih opisala kao dušama ljudi sa kojima sam bliska i koje ne poznajem ali izgleda da sam ih nekako znala ali nisam mogla da se setim. Ni ti ljudi nisu imali ljudska tela; bili su kao maglovito ljubičasti oblici koji su se osmehivali sa radošću i rezonirali sa ljubavlju. Nisam imala nikakve bolove a ja živim sa hroničnim iznurujućim bolom od povrede kičme i CRSP, tako da sam sigurno bila odvojena od tela.

Da li je izgledalo da ste stupili u neki drugi, nezemaljski svet? Jasno mistična i nezemaljska oblast. Izgledalo mi je da imam super čula u toj drugoj oblasti. Bilo mi je potpuno jasno da u našem postojanju kao ljudska bića mi nemamo receptore da primetimo tu lepotu, ili jedinstvenu vrstu svetla i zvuka. Izgledalo je da tamo postoji muzika koju svako živo biće poseduje. Mogla sam zaista da osetim, ne samo da čujem, drveće, životinje, ptice, travu i nebo u toj drugoj STVARNOSTI. To je mesto gde stvari imaju pesmu koju možete da osetite. Zvuči bizarno, znam, teško to mogu da objasnim. Od kad sam imala iskustvo proučavam fiziku pokušavajući da nađem neki smisao u tome.

Koje ste emocije osetili tokom iskustva? Osetila sam čistu i potpunu ljubav, lakoću, radost, najdublje saosećanje, i čisto ushićenje. Tamo je duboka, topla, rezonujuća, i neverovatna zapanjenost uz inspirišuću ljubav.

Da li je iznenada izgledalo da sve razumete? Sve o univerzmu. Mi smo važni Bogu ili kako god to želite da zovete. Sve religije pokušavaju da objasne Boga ali to je jednostavno nemoguće objasniti. Verno srce koje je motivisano saosećanjem punim ljubavi je ono što je važno u životu. Naš posao je da pokušamo da volimo jedni druge bez obzira na sve. Veoma je važno da li možemo da volimo ili ne jer to je naš posao na ovom svetu. Moramo da volimo! Zbog toga živimo i to ne znači da treba da volimo samo našeg partnera. To znači da treba da nađemo kao da volimo našeg neprijatelja, jer to je ono zbog čega smo ovde. Mi smo takođe veoma važni Bogu. Naš posao na zemlji je važan. Ako ne naučimo kako da volimo vrlo su loše posledice u multiverzumu. Imala sam jak osećaj da smo Potrebni a naša vrednost je koliko mnogo možemo da volimo.

Da li ste došli do granice ili ograničavajuće fizičke tvorevine? Da mogla sam da vidim razliku između našeg života i tog drugog mesta. Zid između dva sveta je samo nit, tanka kao vlat bebine kose. Ljubav koju tražimo je upravo tamo, rezonira odmah izvan nas. Potrebno je samo da je pozovemo. Svet ovde na zemlji nije predviđen da ima svu tu lepotu sa druge strane. Mi treba da donesemo lepotu ovom svetu sa našom ljubavlju. To je ono što mu je potrebno, ljudska ljubav da bi ga podigla do novog nivoa svesti.

Ima li još nešto što bi želeli da dodate u vezi iskustva? Hvala što ste tražili da podelim. Nadam se da imam priliku da se povežem sa drugima koji su imali ovo iskustvo. Znam da je svako ko čita ovo duboko voljen. Vaš život je jako važan Bogu. Bog je veći nego što ikad možete i da dokučite - za mene prevelik i da ga saznam. Samo sam osetila Božije prisustvo i njegovu ljubav. Vi draga moja osobo koja ovo čitate ste važni. Vaš život je presudan. Ljubav koju imate u sebi je prelepa i blistava, i potrebna je na ovoj zemlji. Vi možete ovaj svet da promenite svojom ljubavlju, koja je sasvim posebno vaša. Vi imate svoju sopstvenu pesmu.