Opis iskustva:

Zadnje što sam čula bilo je - mislimo da neće preživeti. Sledeće čega se sećam je da sam bila u mračnom tunelu sa svetlom na kraju. Bila sam prinuđena da idem ka svetlu. Kada sam prišla to je bilo biće od svetla. Bio je to najjači umirujuć osećaj koji sam ikada osetila. Toliko umirujuć da to ne mogu da opišem rečima. Biće mi je reklo da sam kod KUĆE ali moram da se vratim jer ima za mene nešto da uradim. Reklo je da neću razumeti smisao rada dok se ne vratim. Pokazalo mi je kako je to imati miran svet i da mi možemo ostvariti taj miran svet ako imamo vere i ako pomažemo jedni druge. Reklo je da ću se vratiti ovamo i da ću pomoću u tom radu. Vremenom ću se setiti ko sam ja zapravo, i koja je moja svrha na zemlji. Kada se moj rad završi vratiću se kući. Pristala sam da se vratim i pomognem. Nije bilo lako vratiti se ovom svetu i svoj njegovoj patnji i stradanju. Ustvari bilo je jako bolno iskustvo vratiti se nazad. Bio je to osećaj putovanja ili jedne svesnosti osećanja materijalnog plana. Vratila sam se bez osećaja straha od smrti i sa velikim razumevanjem života u celini, i šta je moj zadatak na ovoj zemlji.

Da li ste imali osećaj posebnog znanja, univrzalnog reda i/ili svrhe? Da. Biće je reklo da je život škola u kojoj se učenje zasniva na uzroku i posledici. Reklo je da moramo da odustanemo od pokušaja da kontrolišemo naše živote i da ih prepustimo Bogu da bi našli pravi mir i sreću.