Opis iskustva:

Puklo mi je slepo crevo. Iz nekog razloga doktori nisu bili u stanju da postave dijagnozu, upkos tome što me je pregledalo nekoliko doktora. Kada je moja majka shvatila da umirem, uvela me je još jednom u salu za hitne intervencije i zahtevala da utvrde šta nije u redu sa mnom. Imale smo sreću da je doktor koji je bio dežuran te noći bio iz Indije, a on je MENE pitao šta nije u redu. Rekla sam mu da je to moje slepo crevo. Rekla sam to svim doktorima koji su me pregledali, ali on je bio prvi koji me je saslušao i poverovao mi. Bilo je pripremljeno da izvrše jednu istražnu operaciju na meni. Ali kada je doktor razgovarao sa mnom, odlučio je da umesto toga uradi operaciju slepog creva. Ta operacija je obavljena dosta kasno, nedeljama posle pucanja slepog creva. Nastupila je gangrena i telo mi je bilo u haosu. Iskrvarila sam i umrla. Srce mi je stalo na operacionom stolu.

Zadnje čega se sećam pre nego što sam zaspala pod opštom anestezijom je bila anesteziolog koja je tražila da brojim u nazad od 10. Rekla sam joj kako lepo izgleda a onda pomislila u sebi 'Kada samo ne bi stavljala plavu senku za oči. Ni malo ne pomaže njenom izgledu.' Čula sam nju i sve ostale kako se cerekaju u tom zadnjem trenu kad sam zaspala. Sećam se da sam se osećala osramoćeno što sam to izgovorila naglas.

Sledeće čega se sećam je kako izlazim iz mog tela. Plovila sam ka tavanici operacione sale i prema svetlu. U tom trenutku to je bilo samo svetlo operacione sale. Pogledala sam dole i videla moje telo okruženo sa mnogo ljudi. Nisam osećala nikakvu privrženost prema mom telu ni žaljenje što ga napuštam. Bila sam vrlo slabo zainteresovana za sve ono što oni rade. Odlučila sam da to stvarno nije moja briga. Osećala sam se tako lako i slobodno: slobodna od bola iz proteklih nekoliko nedelja i slobodna od bola od mog dotadašnjeg života. Osećala sam da nema ničeg posebno važnog što bi me zadržalo da ne odem, posebno jer moje telo nije bilo ništa drugo do izvor bola. Osećala sam se više nego spremna da krenem.

Nastavila sam da lebdim nagore i izvan bolnice. Videla sam grad i sve ljude koji su išli svojim poslom. Što sam bila više, ljudi i mesta su bili sve manji i manji dok nisam videla samu Zemlju kako postaje sve manja i manja. Počela sam da osećam i uviđam potpunu povezanost sa svima, svakim stvorenjem, svakom biljkom, svakom stenom - svime. Mogla sam da vidim kako smo svi povezani, deo jedni drugih, i deo Boga. Osetila sam tako mnogo ljubavi. Osetila sam radost koja je neopisiva. Zaista nemam reči da opišem kako potpuno radosno, savršeno, celovito, i deo svega sam se osećala i znala. Pre smrti dovodila sam sve u pitanje. Ovde, znala sam sve i više nije bilo pitanja.

U jednom momentu sam uletela u oblake i odlučila da tu malo zastanem. Ne znam zašto sam to učinila i zaista to nije važno, pretpostavljam da sam se zaustavila iz čistog uživanja. Sećam se da sam postajala sve manja i manja dok nisam postala deo oblaka, postala sam kap vode a onda manja i od toga. Nastavila sam da se smanjujem dok nisam bila kao atom, pretpostavljam. Mogla sam da vidim svaku česticu oblaka i kako mi izgledamo na svom najsićušnijem nivou. Bilo je prelepo; mi smo predivni. Vrlo brzo sam izgubila osećaj mog tela. Jednostavno sam bila ništa i sve istovremeno. Na kraju sam napustila oblak, i dalje bez osećaja 'tela'. Ja sam bila Ja. Bila sam čista energija, čisto lepa i celovita. Bila sam čista ljubav a opet još uvek sam bila 'ja'.

Napustila sam Zemlju i pošla ka svetlu vrlo brzo posle toga. Bila sam deo tog svetla. Tamo sam mogla ostati zauvek i možda i jesam jer vreme više nije postojalo.

Onda sam postala svesna tri 'Bića'. Bila su od zlatnog svetla i prelepa. Mi smo bili jedno, opet nekako odvojeni. Povremeno su imala oblik a povremeno su bila samo zadivljujuće zlatno svetlo. Nekako su mi bila poznata, ali ne iz života koji sam upravo napustila. Rekli su da sam njihova voljena ćerka i da treba da načinim izbor. Mogu da pođem sa njima i boravim zauvek u svetlu. Ili, mogu da se vratim da budem Margaretina ćerka. Nisam razumela zašto misle da bih želela da se vratim nazad. Bilo mi je tako lepo da ostanem sa njima. Rekli su mi da moje lekcije još nisu gotove i da još mnogo treba da naučim i mnogo da poučim druge. Rekli su mi da sam potrebna. Rekli su mi da su uvek uz mene i da moram da upamtim da nisam sama.

Niko od nas nikada nije sam bez obzira koliko se mi tako možemo povremeno da osećamo. Život je lep čak i kad ne znamo nizašta drugo do za bol.

Moj izbor se sveo na ljubav i odgovornost koju imamo jedni za druge. Tako sam izabrala, vrlo nevoljno, da se vratim.

Povratak u moje telo nije bio lak kao njegovo napuštanje. Probudila sam se povraćajući u sobi za oporavak i osetila neverovatan bol, i fizički i emocionalno. (Nekako me zaboli stomak kad samo pomislim na to sada). Povremeno se pitam da li sam načinila pravi izbor, i da li sam na bilo koji način uspela da naučim ili poučim nekog drugog bilo šta o ljubavi.

Da li vaše iskustvo ima elemente u skladu sa vašim ovozemaljskim verovanjima? Sadržaj i jeste i nije u sklagu sa verovanjima koja sam imala tokom života. Mislila sam da će nebo biti drugačije. Uvek sam zamišljala magično kraljevstvo više zemaljske prirode. Mislila sam da će moja baka ili neko ko je umro pre mene, ili da će Isus doći po mene i odvesti me sa Njim i da će me on pozdraviti. Verovala sam da ću videti Isusa a to se nije dogodilo verovatno jer je Bog jedan i samo je poznat po mnogim imenima. Mislisla sam da ću ostati kao moje 'nebesko telo' i da ću i dalje izgledati kao 'ja' koju znam. Bilo je veoma različito od svega što sam uvek zamišljala da će biti. Mislila sam da će biti milijarde anđela koji pevaju u horu. Bilo je muzike, ali ne onakve kakvu mi znamo. Bila je deo svega.

Da li ste imali promenu vrednosti i verovanja zbog vašeg iskustva? Da, znam da Bog postoji i da su ljubav i dobrota sve što je zaista važno.

Tokom vašeg isksustva da li ste stekli informaciju o univerzalnoj povezanosti ili jedinstvu? Da postala sam jedno sa svime i znala, osećala, i videla kako smo povezani. Kako sam napuštala zemlju mogla sam u početku da vidim veze kao strukove svetla a onda nisam mogla da vidim te veze, ali one su postojale.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli posebno znanje ili informaciju o vašoj svrsi? Da moja svrha je da učim i da poučavam druge, ali za druge to može biti nešto drugo. Nisam sigurna da je to 'posebno znanje' ili ne, ali to je moja 'posebna' svrha u ovom životu. Sada sam u glavnom u fazi učenja, mada verujem da je Bog doveo moje najbolje prijatelje u moj život radi nas da bi smo učili šta je istinska ljubav jedni od drugih. Moja deca su me naučila tako mnogo o ljubavi i svim njenim izazovima. Za mene ljubav nije laka stvar, jer je moja priroda okrenuta sebi. S druge strane, volim svim srcem i dušom. Moram više da poradim na tome da volim ono što mi 'nije milo'. To uključuje učenje da volim 'nesimpatične' aspekte mene same. Nisam sigurna da li je to odgovor na vaše pitanje. Verujem da svi imamo posebnu svrhu.

Tokom vašeg iskustva da li ste stekli informaciju o smislu života? Da. Da učim i da poučavam. Ljubav je smisao i svrha.

Da li ste stekli informacije kako da živimo naše živote? Da. Opraštati i primati oproštaj. Pustite da ljubav donosi vaše odluke i budite na usluzi drugima na bilo koji način koji možete: veliki ili mali.

Koje životne promene su nastale u vašem životu posle vašeg iskustva? Velike promene u mom životu, delimično sam već odgovorila na to pitanje. Počela sam da brinem o ljudima više nego pre. Takođe sam počela da brinem o Zemlji i koliko vodimo računa o njoj - ili ne vodimo, kakav je slučaj danas.