Opis iskustva:

Sledeći IBS je dobijen tokom nekoliko meseci od gospođe koja ga nikad nije podelila pre toga, izuzev sa njenim sinom. Veći i manji detalji u ovoj priči su ostali dosledni tokom tih meseci kazivanja. Za nju je bilo jako teško da to podeli. Otprilike jedan od četiri IBS-a je ovako detaljan. Među iskustvima koja imaju ovaj nivo detaljnosti, dešavanja su vrlo karakteristična.

"DRUGA STRANA"

Iskustvo blizu smrti.

Kada sam bila mlada, neudata žena i živela u mom rodnom gradu Londonu, u Engleskoj, bila sam primljena u Memorijalnu Bolnicu sa teškim komplikacijama koje su nastale od neuspešnog pokušaja abortusa koji sam uradila u kupatilu mog stana. Odgojena sam kao Katolkinja, pokušala sam da rešim neželjenu trudnoću sama i tajno. Pošto sam izgubila mnogo krvi i osećala da mi je veoma hladno, pozvala sam hitnu pomoć da me odveze u bolnicu.

Čim su me žurno uveli u sobu za hitne intervencije, pozvano je svo osoblje u moju sobu dovozeći kolica sa opremom, bocama, pumpicama, iglama, zavojima, cevčicama itd. Od pupka na dole bila sam natopljena krvlju i vrlo slaba. Bila sam u po život opasnom i veoma kritičnom stanju. Kako je krv isticala iz mog tela tako je i moja volja za životom.

Čula sam "pop" zvuk i bol je iznenada prestao. Osetila sam smirenost po prvi put za 3 meseca od kad sam saznala da sam ostala trudna sa čovekom koji me je lagao govoreći mi da me voli i da želi da se oženi samnom ali je imao ženu i petoro dece u drugom gradu. Vrlo jasno sam videla moje telo dok su oni divlje radili na meni, kačeći transfuziju i druge cevčiće. Sećam se da sam pomislila da samo želim da prestanu. Izgledala sam užasno i boja mi je bila jako loša. I bila sam zbunjena što sam uzrok sve te panike. Zgrešila sam i nisam zaslužila da živim. Činjenica da mislim o tome na par santimetara od tavanice nije mi smetala niti me je zbunila toliko koliko napetost koju sam izazavala među onima ispod mene. Znala sam i da sam potpuno svesna iako sam čula bolničarku, jedinu u plavom odelu, da kaže doktorima da sam izgubila svest ubrzo pošto sam ušla u sobu za hitne intervencije. Bila sam potpuno svesna svakog detalja dešavanja u prostoriji.

Primetila sam tunel koji se iznenada pojavio, i bila sam povučena u njega. Bila sam srećna da se udaljim od te napete scene ispod. Lebdela sam prema tunelu i prošla pravo kroz ventilator na tavanici a zatim kroz tavanicu. Crnilo u tunelu je imalo vrtložno kretanje i počela sam da ubrzavam. Interesovalo me je moje trenutno telo ili oblik i pogledala sam svoje ruke i šake. Izgledalo je kao da se šire i emituju izvestan sjaj. Osetila sam navalu vazduha i tiho zujanje kao vibraciju dok sam ubrzavala prema blistavom svetlu u daljini. Kako sam nastavila sa većom brzinom, osetila sam kraj mene prisustvo koje me je držalo smirenom i emitovalo je ljubav i mudrost. Nisam nikoga videla ali osetila sam biće mog dede koji je umro kad mi je bilo 13 godina. Bila sam svesna njegove utešne prisutnosti ali ništa nisam čula ni videla.

Konačno sam stigla do kraja i uletela u prostor koji je bio obasut belim svetlom koje je izgleda oličavalo sve koncepte ljubavi. Ljubav koja je bila bezuslovna kao majke prema detetu. To je bilo definitivno topla pojava puna radosti, ista koja me je prethodno povukla u tunel. Izgledala je kao džinovska oblast snage ili energije koja je zračila sve dobre i plemenite emocije poznate čoveku. Napustila sam Katoličkue crkvu čim sam završila parohijsku školu sa 17 godina, osećajući da sam se oslobodila jednog beskompromisnog zatvora i bila sam daleko od religioznosti, ali znala sam u svom srcu da je to bio Bog. Reči ne mogu da opišu moje strahopoštovanje prema toj pojavi. Izgledalo je kao da sam postala deo Svetla a onda i Svetlo postalo deo mene. Bili smo jedno. Iznenada sam razumela, bez pitanja, kako smo svi međusobno povezani. Bog i svi životni oblici u Univerzumu.

Tada, sećam se da sam se pitala da li ću biti kažnjena što sam ubila moje dete i čineći to ubila i sebe takođe. Mogu reći da je On znao svaku moju misao i osećanje. Sledeća stvar koju znam je da sam videla malu bebu koja spava znajući da sam to bila ja. Fascinirano sam posmatrala najvažnije trenutke svake etape mog života. Bilo je to kao gledanje kružnog filmskog ekrana i mnogo rezličitih scena je sevalo ogromnom brzinom. Nekako sam mogla da vidim i uhvatim ne samo ono što se dešavalo, već i osećanja koja sam imala u to vreme kao i emocije koje sam prouzrokovala kod drugih. Posmatrala sam i osetila sramotu moje majke dok me je gnjavila u vezi udaje pri ushićenju u ljubavi i poražavajućeg bola pri odbacivanju i izdaji. Razumela sam strah i nesigurnost čoveka koji je izazavao moj bol i njegov osećaj krivice kada je raskinuo samnom saznavši za moju trudnoću.. Osetila sam svako dobro i loše delo koje sam ikad učinila i njegove konsekvence na druge. Bilo je to teško vreme za mene, ali imala sam podršku bezuslovne ljubavi i izvetrila bolne delove.

Bila sam teleparski upitana da li hoću da ostanem ili da se vratim prethodnom životu u "Zemaljskoj Školi". Pala sam na kolena kako bih pokazala moju želju da ostanem sa Njim. On mi je pokazao divan sjajni mehurić koji je lebdeo kraj mene. U njemu sam videla malu bebu kako sisa. Beba je porasla i počela da hoda prema meni još uvek unutar balona. Onda se lik malog dečaka pretvorio u tinejdžera i nastavio je do doba kada je bio potpuno odrastao čovek. Ko je to? Upitala sam. Tvoj sin Majkl, bio je odgovor. Sećam se da sam osetila olakšanje što nisam uništila njegove šanse za život. Poplava strašnih misli je preplavila moj um. Nisam bila ni venčana i jedva sam mogla da izdržavam sebe, kako ću da podižem sina? Hoće li on ikad da zaboravi i da mi oprosti što sam pokušala da ga abortiram kada sam bila u četvrtom mesecu? Kako to mogu da učinim bez pomoći? Onda sam videla na trenutak sebe sa čovekom koji će biti moj budući muž i on je držao dvogodišnjeg dečaka na slici. Po prvi put, dozvolila sam sebi da osećam ljubav prema bebi koju sam nosila. Sve prepreke, komplikacije i teškoće koje sam koristila da racionalizujem moj abortus izgledale su vrlo slabo i sebično.

Iznenada sam bila gurnuta nazad u moje telo i bol koji peče cepao je moj donji deo tela. Ista bolničarka u plavoj uniformi mi je davala inekciju i rekla da se opustim i da će lekovi uskoro početi da deluju. Izgledalo je kao da nisam bila bez svesti duže od par minuta mada je moja poseta "Drugoj strani" izgledala kao da je trajala satima.

Dok sam bila izvan tela u sobi za hitne intervencije primetila sam crveni natpis sa strane prema tavanici na ventilatoru. Kada sam prebačena u sobu za oporavak, rečeno mi je da je moja beba spašena i rekla sam: "Da, znam." Zamolila sam da li bi neko saslušao moje neverovatno iskustvo i rekli su mi da nemaju vremena. Moj doktor je rekao da je to čudo da je spasao i bebu i mene. Rekao je da je mislio da će nas izgubiti u dve prilike. Pokušala sam da mu kažem za moje iskustvo ali su ga pozvali i otišao je. Njegov osmeh pri odlasku nije ostavljao sumnju da oseća da gubi vreme slušajući lekovima izazvana nepovezana trućanja lude žene. Moja majka je došla kasnije, sa "religioznim" pojačanjem pokušavajući da dobije ispovest grehova. Bila sam blago zabavljena kada se pojavila Časna sestra i počela da moli za mene, tražeći od Boga da mi oprosti. Znala sam da mi je već oprošteno. Moja kazna je došla od mojih vlastitih osećanja krivice i stida koje sam iskusila tako bolno tokom retrospektive mog prethodnog života. Samo me je jedna medicinska sestra saslušala. Učinila je to pošto sam joj rekla neke detalje šta je rekla doktorima i bolničarkama dok sam bila bez svesti. Rekla je da je čula za druge koji su se vratili sa ivice smrti, sa sličnim pričama. Konačno sam je ubedila da uzme visoke lestve i sama vidi crvenu nalepnicu na gornjoj strani ventilatora u sobi za hitne intervencije. Medicinska sestra i jedan dežurni su videli nalepnicu, i potvrdili sve detalje njenog izgleda koje sam opisala.. Znala sam šta znam, ali osećala sam se bolje kada mi je bar dvoje ljudi verovalo. Nisam nikad pomenula ovo iskustvo do sada.

Nastavila sam svoj život sa optimizmom, sa potpuno novim stavom i rodila zdravu bebu 5 meseci kasnije, i nazvala ga Majkl. Oštećenja koja sam nanela sebi onemogućila su da ponovo zatrudnim ali psihička veza i ljubav koju sam doživela sa Majklom je zaista starateljski "dar" sa One strane.

Iskustvo je ostalo realno i živo do danas kao i kad se desilo pre 34 godine i promenilo je moj život na mnogo duhovno uzdižućih načina.