Opis iskustva:

Videla sam da dolazi automobil, ispružila ruku i viknula NE. Onda nije bilo ničega. Ničega... praznina... ništa. Onda...

Pojavilo se svetlo, i belo biće koje je reklo: "Doživela si nesreću." Sećam se da sam pomislila: "Da li je ovo neki anđeo?" I osetila da znam da Anđeo nije reč za ovo biće. Biće je bilo dobro i puno ljubavi. Nisam osećala nikakv strah, i shavtila sam da je moj život gotov. Prvo sam osetila ogromnu tugu i sažaljenje. Ali onda, takvu ljubav i razumevanje, bilo je u redu što je moj život okončan, i osetila sam ravnodušnost prema njemu.

Onda, su se pojavili drugi, mada ih nisam prepoznala kao ljude koje sam poznavala u životu, bili su kao porodica koja me očekuje, znala sam ko su bili i bilo je toliko radosti, sreće i saosećanja.

Tamo je bilo tako lepo, lepo da se to ne može opisati. Tamo je bio blistav grad ili nešto kao grad u daljini. Boje i sastav svega su bili prelepi... zadivljujući.

Postavila sam pitanja o životu, i dobila odgovore... ali nije bilo nikog ko govori, to je bilo više kao neko razumevanje među nama. Takvo razumevanje života, Boga... svega što postoji. Sećam se da je to bilo kao da sam ponovo uvođena... ili buđenje posle čvrstog sna. Pomislila bih pitanja i saznanje bi stiglo. To je teško objasniti, pretpostavljam da je najbolji način da se pravilno to objasni analogija... to je kao kada putujete, i boravite u hotelu, tuđem krevetu, sobi i probudite se usred noći i ne znate gde ste... treba vam nekoliko minuta da shvatite i da se setite gde ste. To je osećaj koji sam imala na drugoj strani, sećala sam se i to je bio dobar osećaj biti tamo i razumeti, znati... to je dom, gde sam zaista živela.

I onda sam videla/osetila ceo svoj život. I osetila sam da sam zadovoljna, u miru, dobro zbog mog života. Osetila sam saosećanje, ljubav, razumevanje, prema meni i svim ljudima i stvarima u mom životnom iskustvu - videla sam sve to i osetila sve emocije svuda i kod svakog oko mene.

Osetila sam jedno razumevanje o životu, šta je bio i šta jeste. Kao da je to bio san u sebi. Teško je objasniti ovaj deo. Pokušaću, ali moje reči ne prenose to u potpunosti. Ovde nemam reči, ali shavatila sam da zaista nije važno šta se dogodilo u životnom iskustvu. Znam/razumem da je bilo žestoko, kratko, ali dok smo bili u njemu, izgledalo je kao da traje zauvek. Razumem da šta god se desi u životu, to je u redu, a tako su i ostali ovde. Sećam se razumevanja drugih ovde... kao da su drugi deo mene takođe. Kao da je sve to bilo samo mnogobrojni izraz mene. Ali nije samo mene, to je... oh to je tako teško objasniti... to je kao da smo svi bili isto. Kao da je svesnost neko ogromno biće. Najlakši način da se objasni bi bilo kao da su sve stvari delovi istog tela... da tako kažem.

Bilo je duboke ljubovi, apsolutne neodoljive ljubavi i saosećanja. Onda sam se setila moje dece. To je bilo kao da sam se okrenula poslednji put da pogledam svoj život. Pomislila sam na moje troje dece. Imam sinove blizance, i videla sam njihov život, njihovu budućnost. Osetila sam da je sve dobro i prijatno, oni će uživati u njihovim životima. Imaće dobar život. osetila sam takvu ljubav i saosećanje. Imam ćerku i videla sam njen život. Videla sam da će joj biti potreban neko u njenom životu. Strašne stvari će joj se desiti. I osetila sam strah za nju i krivicu što nisam tamo za nju. Biću joj potrebna.

Razumela sam, znala... šta god da se desi u životnom iskustvu, svi smo u redu... to je sve privremeno. Takođe razumem da sam još privezana za životno iskustvo. Sa tom privezanošću za životno iskustvo, razumem da nisam završila sa životnim iskustvom.

Onda su se pojavila dva prelepa čoveka i putovali smo, videla sam lepotu Zemlje, zapanjujuću lepotu, kosmos... beskrajni kosmos... osetila potpuni mir.

Onda se sećam da sam osetila užasan bol i sve je bilo gusto... zbijeno... ne znam kako da to objasnim, osim da sam bila nazad u ovom životu u sobi za hitne intervencije. Nisam mogla da se setim kako se zovem, nisam znala gde sam.

Kakve ste emocije osetili tokom iskustva? Najdublja i trajna... neprestana emocija je bila ljubav... tekla od mene i ka meni. Ali takođe sam osetila tugu i napuštanje života. Osetuila sam kajanje, krivicu pri napuštanju života. Ali više od svega i to ne mogu jasno da izrazim... ali ljubav je bila temelj, u tečenju svega, u svemu.

Da li ste imali pregled prošlih događaja iz svog života? Da. Saznala sam da sam divan duh/biće. Naučila sam da smo svi povezani, da su sve stvari povezane. Naučila sam mnoge stvari za koje nemam reči. Naučila sam da je u redu, svi smo u redu, bićemo u redu. Naučila sam da volim i da poštujem, da budem samilosna. Mogla bih da napišem knjigu! ha-ha. Opustila sam se u pogledu života posle ovog iskustva. Ne plašim se smrti, i srećnija sam nego što sam ikada pre bila. Promenila sam život u dublje poštovanje i uživanje, i fokus na ljubavi... njeno nežno primanje i davanje. Naučila sam dublje saosećanje. Tako mnogo!