Opis iskustva:

To se desilo jednog subotnjeg jutra. Probudila sam se sa pulsirajućom migrenom koja se pojačala uprkos pokušajima da je ublažim. Bila sam sama u stanu, moj muž je otišao da pomogne sestri koja se selila. Legla sam u krevet i bol se još više pojačao.

Otkucaji srca su se ubrzali, ali mi je disanje postalo sporije. Bilo mi je sve teže i teže da dišem. Onda je disanje prestalo i imala sam osećaj da će mi srce eksplodirati. Pritisak na grudni koš mi je bio takav da nisam mogla da načinim ni najmanji pokret, a još manje da vrisnem. Videla sam nešto kao veliki višebojni iris i ušla sam. Izgubila sam svest.

Odmah posle toga imala sam osećaj velike hladnoće koja me je 'probudila'. Našla sam se u potpunom mraku. Imala sam osećaj velike brzine. Onda sam videla kao tunel od magle koja se prelivala u bojama duge i imala sam osećaj punoće i blagostanja. Stigla sam u veliki park koji je bio osvetljen difuznim svetlom koje nije bilo od sunca. Videla sam grupu ljudi koji razgovaraju i nisu izgledali iznenađeni mojim prisustvom. Takođe nisam ni ja.

Došla sam do okrugle građevine čija je površina bila načinjena od mnoštva komadića u obliku trouglova. Pitala sam se od kog su materijala načinjeni kad sam dodirnula jedan. Podsećalo je na staklo, bilo je toplije i mekše od stakla, mada je bilo providno. Taj osećaj punoće i dodir su mi pokazali da ne sanjam. Otvorila su se vrata. Zaista se više ne sećam kako sam se našla u velikoj dvorani. Bila je kao neki amfiteatar koji ima ogroman ekran, koji je takođe bio sačinjen od svetlucavih pločica.

Onda je dvorana utonula u mrak. Osećala sam se okruženom ljudima koje nisam mogla da vidim, a njihove vitke siluete i plavu kožu nisam mogla da razlikujem. I dalje sam imala taj osećaj blagostanja. Ekran je zasvetleo i videla sam kako prolazi moj život. Ali retrospektiva života nije bila najinteresantnija stvar. Bile su to scene koje se tiču zemlje koje smatram najinteresantnijim. Videla sam našu planetu, ili pre scene koje su se dešavale na nekoliko mesta na zemlji. Bila sam besna; žalila sam se zbog nepravde koja čini da siroti ljudi gladuju, dok su drugi razmaženi i bez skrupula. To je bilo suprotno mojim zemaljskim verovanjima. U to vreme sam bila komunista i jako verovala u klasnu borbu.

Čula sam smeh bića koja su me okruživala. Oni su govorili kao:

"Ona je stvarno sve zaboravila"

"Ali oni su ti koji su bogati"

"Videćeš kasnije šta želimo da ti kažemo"

Tako sam saznala da će naša planeta doživeti vrlo teška vremena. Pošto je sama planeta takođe živo biće, ona će slediti svoju sopstvenu evoluciju. Zemlja neće biti žrtvovana zbog ljudskih bića. Govorili su mi o zemljotresima; o sve češćim olujama. Takođe su govorili kako će se 'osloboditi' ljudi putem rata i bolesti, Takođe mi je rečeno da zemlja služi, i nastaviće da služi, kao mesto za evoluciju i svesnost.

Vratila sam se mom telu i krevetu posle više od tri sata. Bila sam ukočena i hladna od stopala do kolena i od šaka do lakata. Moj suprug se vratio kući kada sam ponovo bila u stanju da pomeram glavu.

Moj život se promenio i postala sam mnogo tolerantnija i ljubaznija. Radost se razvila u meni i znam da neće nikada nestati. Prošla sam zemaljska iskušenja; jedno od njih je da sam preživela kancer. Sada kad sam stara i dalje osećam mnogo snage. Mnogo sam naučila, zahvaljujući praktikovanju kineziologije. To mi je pomoglo, i još uvek mi pomaže, da budem u stanju da prenesem i dam samopouzdanje koje nekim ljudima nedostaje.

Ovo je prvi put da delim ovo iskustvo sa drugim ljudima koji nisu iz moje blizine. Ako ovo može da pomogne, molim koristite ga za dobro.

Hvala što ste mi dozvolili da se izrazim.

Srdačan pozdrav, Murielle.

Tokom vašeg iskustva, da li ste naišli na posebnu informaciju / svest da Bog ili vrhovno biće postoji ili ne postoji? Nisam sigurna. U stvari, znam da smo svi mi jedno, i da se naprednija bića ponekad inkarniraju, ali Bog je u stvari cela Kreacija, JEDNO i mnoštvo.