Opis iskustva:

Imala sam anafilaktički šok. Znala sam da umirem; imala sam velike bolove, oslepela i potom ogluvela. Onda sam umrla. Izašla sam kroz telo, dole kroz krevet, i onda odlebdela u ugao sobe. Nisam gledala sebe na krevetu, odmah sam znala da sam umrla. Bilo je skroz crno, kao potpuna praznina, i osetila sam se predivno. Tako sam se lepo osećala, nisam imala bolove. Bila sam laka kao da nisam imala telo... Znala sam da je Bog, ili neka viša sila tu. Znala sam da drži ključeve za moj povratak na zemlju. Nisam razgovarala sa Bogom, ni On nije razgovarao samnom., sve su to bile emocije. Insistirala sam da se vratim, ustvari zahtevala, jer sam jedini roditelj četvoro dece, i bila sam im potrebna. To je potrajalo sa mojim zahtevima, i takođe zbog moje majke koja je imala 80 godina i već je izgubila jedno dete. Bog se onda nasmejao, ne meni, već verujem zato jer sam bila tako besna i ljuta na njega. "Rekao" mi je da mogu da se vratim jer su svi moji zahtevi za druge.

Onda sam imala jedno izvantelesno iskustvo, u kom sam videla mog momka izvan zgrade i on je tog dana bio raskinuo samnom, i "neko" mi je rekao: "ne budi tužna, on nije onaj pravi." Onda sam bila nazad u mom telu.

Da li ste doživeli odvajanje vaše svesti od tela? Nisam bila telo, samo duša.

Da li ste sreli ili videli neka druga bića? Da, znam da sam bila u prisustvu višeg bića. Smatrala sam ga "Bogom," nisam mogla da ga vidim, ali sam ga osećala. "Razgovarao" je samnom, kroz moja osećanja. Bila sam besna na Njega što me uzima, i odbila sam da pođem sa njim. Smejao mi se sa puno ljubavi, jer sam toliko insistirala da se vratim. "rekao" mi je da je moj zahtev u potpunosti za druge, ne za mene, tako da mogu da se vratim.

Kako je iskustvo uticalo na vaše odnose? Svakodnevni život? Religiozno ponašanje? Izbor zanimanja? Da. na sve to do sitnica. Sada svakog vidim kao vrednog, ipak, mnogo me iskorišćavaju. Teško mi je da kažem ne, i uglavnom, prihvatam ljude kakvi jesu, a opet ljudi žele da me promene.