Opis iskustva:

Bilo nas je tri sestre. Starija sestra, koje se ne secam, je preminula zbog raka mozga kad je imala sedam godina. Umrla je 6-og Januara, 1960. godine. Izmedju nas tri je bilo tri i po godine razlike.

Dve sedmice pre kraja Decembra 1993 godine, cuvala sam svoju bolesnu sestru koja je umirala od karcinoma stomaka. Imala je 33 godine i bile smo nerazdvojne. Te noci sam legla da spavam i takodje sam imala narkolepsiju. Radila sam u medicine, ali ovo nije imalo nikakve veze sa mojom bolescu. Dok sam spavala, sanjala sam glas svoje starije sestre. Njen glas je bio tako umirujuci. Rekla mi je, “Reci Dzodi da ne bude uplasena umiranja kada bude doslo njeno vreme, ja cu tu biti za nju. Kazi joj da trazi moju plavu ruku.” Onda je rekla, “Ti ces biti sa njom jer sam mami umrla na rukama i ne bi to mogla ponovo da podnese. Svi ce biti u sobi, ukljucujuci i medicinske sestre, ali ne brini, ja cu o svemu tome brinuti. Znaces kada bude doslo vreme. Sada, ove sedmice, posto bolujes od narkolepsije, poci ces u cvecaru i narucices veliko srce na kojem ce pisati “tri sestre, jedno srce”. Onda ispeglaj svoju crnu odecu da imas sta obuci. Organizuj ko ce obavljati telefonske pozive jer imamo veliku porodicu. Reci Dzodi da ako ne bude videla sta joj pricas za vreme smrti, da ces poci sa njom.” Onda je rekla, “Neces biti bolesna dok ona umire, ali cemo morati da ti povratimo narkolepsiju.”

Probudila sam se ali sam se osecala smireno, mada i uplaseno. Uradila sam sve sto mi je bilo receno. Na pocetku prve sedmice Januara 1994 godine, tog jutra je moja sestra rekla medicinskoj sestri da me zove. Tek sam bila posla kuci da malo odspavam jer sam sa njom provela celu noc. Rekla mi je da odem u maminu kucu (mama zivi do mene). Bila je budna i sedela uspravno, ne kao uobicajeno polu budna ili umorna. Njene ruke su se tresle. Rekla je, “Kim, imam halucinacije kao i ti. Plasim se.” Sklopila sam ruke oko nje. Rekla je, “Zagrli me. Ne, ne tako, legni u krevet. Pokazacu ti kako da me zagrlis.” Onda je naslonila svoje citavo telo n amene i opet upala u svoje polubudno stanje. Onda sam se okrenula prema svojoj majci i rekla, “Necu se maknuti sa ovoga mesta.” Ovo se desilo treceg Januara, pa sam razumela da ce ona umreti sestog Januara.

U jutro, petog Januara, probudila se. Ja se jos uvek nisam pomerila. Drzala sam njenu ruku dva dana. Nisam uopste spavala, ali sam bila dobro. Zamolila me je da nazovem tatu sa posla. On je odmah dotrcao kuci a ona je ustala da ga poljubi i da mu se zahvali za zivot koji joj je dao. Volela je mamu previse da bi joj rekla zbogom. Uvek bi govorila da ne moze da veruje da priredjuje mami ono sto i En, nasa starija sestra. Ja bih joj rekla, “Nisi znala da ces umreti.” Posto je poljubila mog oca i pre nego sto je opet upala u komu, rekla je,”Sada mogu da idem na nebo.”U cetvrtak, sestog Januara, bilo je 11 sati ujutru kada se probudila i viknula moje ime. Jos uvek sam drzala njenu ruku u svojoj. Okrenula se i rekla:”Kim, volim te.” Bila je u komi do subote, osmog Januara. To je znacilo da je imala 33 i po godine, jer je bila rodjena osmog Juna. Bilo je 2 i po popodne. Moji roditelji, njen muz, njena dvogodisnja cerka i medicinske sestre su bile u sobi.

Odjednom, mom ocu je pripalo muka i zeleo je da povraca, beba je pocela da place i njen muz ju je izveo vani. Moja mama je mirisala kako je nesto gorelo. Znala sam da je bilo vreme. Rekla sam to medicinskoj sestri. Ona je rekla da je i dalje disala. Podigla sam je i stavila njeno telo blizu svoga i onda stavila Svetog Dzuda, njenog sveca i molitvu, u njenim rukama. Onda sam rekla, “Dzodi, vreme je. En je rekla da potrazis baku i deku i njenu plavu ruku i da ne pustas dok ih ne vidis. Ako ih ne vidis, ja cu ici s tobom.” Rekla sam,”Da li vidis plavu ruku od En?”Otvorila je oci, nasmesila se, klimnula glavom, i onda umrla. Onda sam je podigla i imala parcijalni napad katapleksije gde sam samo mogla da pomerim gornji deo svoga tela. Medicinska sestra me je odgurnula a ja sam viknula,”Ne, ja moram uraditi ovo.”

Ja sam po zanimanju respiratorni terapist i okrenula sam je na drugu stranu i kancer je eksplodirao i ona je imala crni izliv iz ustiju i nosa. Povratila sam je nazad i poljubila sam je. Onda sam se okrenula ka nase tri slike koje su stajale iznad majcinog kreveta i odjedanput osetila intenzivni osecaj topline. Osecaj je bio predivan. Moja sestra je napustila svoje telo dok sam je ljubila. Odlebdela je van sobe u zutoj svilenoj haljini koju mogu da nacrtam do detalja. Moji baba i deda su stajali jedno sa svake strane doke je plava ruka lebdela iznad njene glave. Pre nego sto je otisla, poslala mi je poljubac. Onda sam dobila kataplekticki napad, sto je potpuni gubitak misicne mase dva sata.

Te noci, u svom stanu, rekla sam svom muzu,”Da mi je samo da znam da nije osecala bol. Nije izgledala da je bila u bolovima i pritiskala sam pumpicu za morfin za ekstra dozu, ali kako da znam.” Te noci, kada sam legla da spavam, ja koja sam uvek psovala, i ona koja nikad nije psovala; pojavila se iznad mog ormara u istoj haljini i rekla,”Ti glupo dupe, zbog tebe sam morala da se vratim da ti kazem da nisam osecala nikakav bol. Ti si me drzala kao majka. Volim te, hvala ti i ubuduce kad god imam nesto da ti porucim ja cu ti to reci. Znas kako sam slabo izgledala zbog kancera, kada me budes videla sutra u mom kovcegu, videces da izgledam lepo kao sto sam izgledala na svom vencanju. Znali su da me volis toliko puno da bi poludela da nisi znala da sam u raju i zbog toga si sve to i videla. Kazi mami da je najsrecnija zena na svetu jer su njena dva andjela u raju pokazala pravi raj njenom andjelu na zemlji.”

Te noci na sahrani je bila lepa kao sto je i rekla. Nije imala ni jedan oziljak od hemoterapije. Izgledala je predivno. Njen muz je otisao dva dana kasnije sa njihovom dvogodisnjom cerkom. Moji roditelji su se borili za starateljstvo nad njom. Zelja moje sestre je bila da njena cerka zivi sa nama. Umrla je brinuci o tome. Borili smo se za starateljstvo ali smo izgubili. Vidjam svoju sestricinu jednog vikenda mesecno. Ponekad imam osecaj da place ili da je bolesna i onda imam viziju svoje sestre koja place ili govori,”moja beba, moja beba.” Onda kada pozovem svoju sestricinu saznala bih da je tuzna.

Ponekad kada odem na groblje, posetim njen grob i tamo vidim ruze. Odlazila sam kada sam odjednom osetila vetar i cula kako su se neka vrata glasno zatvorila. Sahranjena je unutar mauzoleja. Cujem je kako u mojim mislima razgovara sa mnom ali koristeci moj glas. Rekla je,”Vrati se” a na podu je bila duga crvena ruza. Pogledala sam njenu sliku na mauzoleju i mogla sam da je cujem kako kaze;”Nisam mogla zaboraviti tvoj rodjendan.”Moj rodjendan je 18-og Januara i obe moje sestre su umrle u january.

Toliko se mnogo stvari izdogadjalo od njene smrti. Pricala sam sa mnogo svestenika i rekli su mi da mi je podarila poseban dar. Nisam postala svetica, ali se stalno molim za nju i nikada pre nisam verovala u zivot posle smrti dok ona nije umrla.