Opis iskustva:

Treci Maj, 1969 godine

"B" Co., drugi Bn/47' Inf (Mech.), 9' Inf divizija

Kada je vreme prestalo - 2/7/1999. NDE 4. Original na engleskom jeziku, prevela sa Engleskog na Srpski, Bojana Lukic.Bilo je to pred kraj suse, i bio je red na moj vod. Nasa misija je bila jednostavna: provozati se niz put, pokazati zastavu, i uveriti se da smo jos uvek imali prednost. Dva reda koja su se kretala veoma sporo ( vozila oklopnih licnih nosaca) ispred mene su svojim kretanjem pravili prave oblake prasine na putu koji je bio sacinjen od usitnjenog praha. Dama, maskota voda, se kretala pored nas masuci svojim repom. Vise nije isla sa nama od kad je mina raznela put na kojem je jahala, umesto kape nosio sam kacigu, nosio sam suncane naocare, i napola bio spreman sa .50 kalibara mitraljeza dok smo prolazili kroz bazicnu kapiju kampa i pozurili. Dama se zaustavila par koraka ispred kapije i gledala nas kako idemo. Nase 4 trake su bile monotone ali udobne sa 40 minuta na sat, sto je kreiralo lagan vetric. Sa obe strane puta, milja posle milje, su se kreirala pririncana polja i nasipi, razdvajajuci zemlju u uredne pravougaonike razlicitih velicina. Bledo zuta strnjika od prosle sezone useva nije uspela da prikrije zemlju u poljima. Razdvojeni pukotinama koji su bili incama siroki, glinino zemljiste se isusilo u velicine blokova. Iako je zemlja bila ravna, polja se nisu prosirivala u daljinu, vec se naglo zavsravala u sveprisutnu drvenu traku.

Ove sume su se sastojale od bujnih nipa palmi i bile od dvadeset do trideset stopa visoke. Bilo gde da se nalazite u Mekong Reci Delta, nemoguce je da se ne osetite potpuno okruzeni njom. Ponekad to moze biti miljama daleko, a ponekad samo nekoliko stotina stopa. Rasle su gde su bile delta distributeri i bilo ih je svuda kao korenov sistem, “Mi” smo kontrolisali vece gradove i sela, puteve, neba, vece plovne puteve, i pirincana polja. Linija drveta je pripadala “Carliju”.

Dok su dizelni motori rikali i pravili ogromne, miljama duge oblake prasine, kolona je pocela da prilazi jednoj od mesta gde je strahovita dzungla iznikla sa obe strane puta. Instinktivno, poceo sam da posmatram drvenu traku pazljivije. Odjedanput, veoma ogroman antitenkovska mina je po komandi bila detonirana osam stopa direktno ispod mog malog belog **peta. Odmah sam znao sta se desava (zato sto je moja traka bila raznesena samo tri sedmice pre ovoga), i pomislio sam u sebi, “O sranje, evo opet se desava.” Bio sam katapultiran visko u vazduh sa svime i svacime. Ljudi, prasine, oruzje, municija, kacige i konzerve hrane su formirale prosiravajuci oblik obrnute sisarke sa mnom u sredini.

Na putu ka gore, spoljasnje vreme se usporilo. Stope rotacija svih objekata koji su me okruzivali su se ubrzo smanjivali u prividnom krsenju zakona konzervacija momentuma impulsa. Bio sam fasciniran neprirodnim usporenim okretanjima tela svojih drugova i pitao se, “Da li je ovo kraj? Jesmo li svi mrtvi?” Na vrhu putanje, vreme je potpuno prestalo i usledio je neobjasnjivi mir. Stanje svesti je onda preraslo u normalno budno stanje svesti kao da je normalno stanje svesti bilo san. Stagod da je bilo, bilo je mirno, sveprisutno (privremeno i prostorno), sveznajuci, i apsorbovano u svemu u jednoj nevidljivoj celini.

Citava proslost, sadasnjost i buducnost su se srusili u jedan centar u kojem sve zavisi od tog postojanja. To je Ono sto se ne menja. “Svetlost” Ciste Svesti osvetljava sve oko sebe. To je krajnje znacenje enigmatskog citata iz Biblije, “Svetlost tela je oko: ako je dakle tvoje oko samo, tvoje citavo telo bice puno svetlosti”(Mateja 6:22). Veliko nistavilo obuhvata sve stvari, i dakle, to nije stvar. Tako se objasnjava Sve-u-Svemu.

U nastavku, bilo je (i jos uvek jeste) apsolutno bez sumnje u pitanju autenticni dogadjaj nakon koje se osoba budi iz sna u kojem je sve “stvarno” i san je bio samo “san”. Ukratko, Bog je uzeo stvar u svoje ruke tako sto “ja” nisam vise postojao kao izrazito jedinstveno bice – samo On postoji, Imao sam osecaj ogromnog osecaja blagostanja, ljubavi, saosecanja, i dovoljno cudno osecanje kao da je to bio deza vu. Imao sam osecaj znanja da je Pravi Dom i Pravo Ja svih stvari bilo cudno razotkriveno.

Svi dogadjaji mog zivota su do tog trenutka bili pregledani bez ikakve zurbe i bez ikakvog osudjivanja u hronoloskom redu, ali ipak kao da se sve dogadjalo odjednom, mada su neki dogadjaji bili vise znacajniji nego drugi. Naknadno, bilo mi je dovoljno da ponovo postojim (nije bilo izbora nego se prosto desilo) i bila mi je data prilika da znam bilo sta sto sam zeleo da znam sa razumevanjem da vreme uopste nije ni bilo faktor; zaista, imao sam “svo vreme ovog sveta”. Odlucio sam da se fokusiram na ovaj deo mog zivota i zakljucio da nisam imao mnogo cega da se sramim. Ustvari, nisam znao da iskoristim svoj dar dovoljno dobro, ali ipak, bio sam samo naivni dvadesetdvogodisnji mladic sa iskrivljenim konceptom relativne vaznosti.

Imao sam pogled sa 360 stepeni na panoramu puta, drvene trake sa obe strane, i druge tri trake mog voda (dve ispred i jedna iza nas), Cinilo se da se citava epizoda desava u mojoj glavi, ali jos uvek nisam bio siguran da li je moja glava bila prikacena mom telu, u ovim okolnostima, ovo svakako nije delovalo tako vazno. Drugim recima, zaista me nije bilo briga da li cu izgubiti svoj zivot ili ne sledecih nekoliko sekundi. Potom sam nezno (ali nedvosmisleno) bio “obavesten” da cu preziveti eksploziju bez ikakvih tezih povreda, pa cak i da cu se vratiti iz Vijetnama ziv i zdrav. Potom sam se sebicno fokusirao na situaciju koja se dogadjala i vrlo smireno i namerno zakljucio da treba da: 1) ostanem pribran da se ne bih udavio u dve ince vode pirincanog polja, 2) ostanem labav da bih slomio sto manje kosti, 3) da se otkotrljam sto dalje od puta u slucaju da se put prevrne, da me ne bi sravnilo sa zemljom. Posto mi je ponestalo stvari o kojima treba da razmisljam i odlucim, vreme je pocelo uzurbano da se vraca. Transcendentalno stanje moje svesti se zavrsilo i povratio sam se svojoj budnoj svesti. Mogao sam da vidim zemlju 20 stopa ispod sebe i poceo sam da padam.

Imao sam ogroman osecaj cudjenja i blagostanja. Od tada, ostao sam pri svom uverenju koje cak prevazilazi i cinjenicu da je dva plus dva cetiri. To je uverenje da je BOG uvek tu za mene. To vise nije stvar vere ili religije vec znanje, jer sam video Boga takvog kakav jeste. Kako god, bilo je lepo iznenadjenje otkriti da je Bog pun ljubavi, saosecanja i oprostaja, nesto sto pre toga nisam poznavao. Uvek cu Bogu biti zahvalan sto me je podigao i stavio u svoje ruke; ustvari, jos uvek mi krenu suze zahvalnosti sad kad ovo pisem iak je proslo trideset godina. Takodje, vise se ne bojim smrti (bola i patnje da, ali ne same smrti) – zato sto se zahvaljujuci Njegovoj Milosti ova kap kise i dalje seca okeana odakle potice. Nazalost, iskustvo ovog stanja zavisi od Boga a ne od nas, ali zapamtite kad vam kazem, uvek je ovde i sada i blize nego sto mislite.

Nikada nisam iskusio nista (pre toga ni od tada) sto je bilo stvarno i duboko kao stanje svesti koje sam uporno pokusavao da objasnim. Kako god, secanje na to mi je dovoljno da me utesi kroz peripetije zivota – pogotovo kroz teska vremena. Izvinite, nisam primetio nikakve posebne moci niti ikakvu vidovitost sto se tice mene – samo ubedjenje da spiritualno postoji koje niko ne moze pokolebati. Ako ikada naidjete na metod kako bih ponovo mogao iskusiti ovo osecanje (a da me ne razneste u vazduh ili kazete kako treba da meditiram sledecih trideset godina), molim vas javite mi. Neka Bog bude sa vama, svakako je sa vama, ali je lepo da se tako kaze.

Dodatna Informacija:

Pol: Musko

Datum kada se desila klinicka smrt: 3. Maj, 1969 godine

Elementi klinicke smrti:

Za vreme vaseg iskustva, da li je vas zivot bio u opasnosti? Da, bio sam .50 cal. mitraljezac na vrhu oklopnog transportera. Masivna anti-tenkovska mina (verovatno jedna od nasih neeksplodiranih 500 lb. bombi) je po komandi detonirana osam stopa direktno ispod mog malog belog **peta.

Da li si se osecao odvojeno od svog tela? Ne. U kom trenutku svog iskustva si osetio najvisi nivo svesti? Odmah sam znao sta se dogadja (zato sto je moja traka bila raznesena samo tri sedmice pre ovog dogadjaja, iako mnogo manjim uredjajem). Mozda sam bio “u nesvesti” ili bio dovoljno zbunjen samo jednom frakcijom sekunde zato sto se zaista ne secam da sam drzao rucnu .50 cal. mitraljeza koji me je udario po donjoj levoj strani vilice (to sam otkrio kasnije). Kako god, posto sam bio “u vazduhu”, mozete da se kladite da sam bio bistrih ociju i spreman.

Posle iskustva klinicke smrti:

Da li je bilo tesko iskustvo opisati recima? Da, najtezi deo je bilo izraziti iskustvo Boga. Problem je u tome da kada je Bog prisutan, mi nismo. Mislim, reci “iskusio sam ovo” ili “iskusio sam ono” je apsurdno. Sve sto zaista mozemo da kazemo je da je Bog ovde i sada, ili da je Cisto Bice, ili Cista Svest, ili Sve Svega, ili Jedno, ili Ljubav, i tako dalje. Po analogiji, moglo bi se uporediti sa Schoedingerovom jednacinom sa nekim u snu dok onaj koji sanja sanja.